Просветни гласник

НАРОДНЛ ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

лости и потребу живота ; они хоћаху и да им објашвавам да их узбуђујем, и да их поучавам и да их забављам. „Ћ у који сам мах живо осећао како је тешко задовољити ту двоструку жељу мојих слушалаца, у тај мах сам налазио све више средстава и дотде неслућених начиназа успех, да мојим младим слушаодима јасно представим историју Франдуске у њеној многостручности и величпни. Корнељ је казао да „племенитим душама године не требају да би своје достојање показале"; и то што је казао за душе племените може се са свим применити и на душе бнстре п даровите. Не може се вероватн колико много могу да схвате и колико збиље и способности могу да покажу млади духови, кад се еамо један пут добро разбуде и пажњу своју истинито употребе. За то сам се често морао упуштати у посматрања врло општа а у изучавање карактера врло дубоко, само да бих како ваља мојим унуцима објаснио везу међу догађајима и утицај појединих историјских личности. И кад сам тако чинио, готово су ме увек добро разумели и врло су задовољни били. Оглед сам у томе чинио на влади и слици карактера Карла Великог. Моји мали слушаоци обратили су врло живу пажњу и разумели су веома јасно два велика нацрта о томе знаменитом човеку. Млади духови схватају дубље него што се то обично мисли, и може бити да би матори људи врло добро чинили, кад би се у своме животу понашали с оном озбиљношћу коју деца у своме учењу показују. „Да бих постигао задатак, који сам себи положио, старао сам се увек да своје нричање или своје размишљање приберем или око великих личности или око великих догађаја народне историје. Ко хоће да пзучи и да паучно опише неки предео, ваља му га проћп сав скроз и у накрст ; ваља му впдети и равнице и брда, п вароши и села, и забачене крајеве као и чувена места. Тако ради сваки научнпк, геолог као п ботаничар, археолог као и статисгичар. Али ко хоће да нозна само главне црте једнога предела, стална његова обележја, опште његове облике, хмавне његове изгледе, велике његове путове, онда му се ваља пети на највиша места тога предела, онда му ваља тражити места, с којих

се најбоље види целина и целокупно обличје тога предела. Тако се исто мора чинити и с исторпјом, кад нећемо да је сведемо на сухопарни костур једиога извода, а нећемо ни да је расилпнемо у дугачке размере научнпчкога потпуног излагања. Велпки догађајн и велпки људи јесу сталне тврде тачке и висови у исторнји; одатле се опа може посматрати у њеној целини, одатле се могу распознати главни путови којима се она кретала. Прпчајући је мојим уницима, ја сам се само каткад забавио ирп некој засебпој анегдоти за то што ми је она иружала удесну прилику да бацпм разговетну светлост на дух времена, који је тада владао или на карактеристичне нарави ондашњега народа. Али се и то ретко догађало. Увек сам се кретао при великим делпма и при знаменитим личностима историјским, које сам изабрао, да од њих у мојој причи начнним средиште и огњиште народнога живота Француске, што су оне и у истини биле". То је изјашњење самога писца о начпну којим је израђпвао исторпју Француске што ју је причао својој унучади. Ево према томе како је склопљена нрва књига. Штампанаје у издању чувене књижарнице Хашетове начином управо раскошним, на највећој осмини, угледним крупним словима, на 578 страна, окићена са 75 дрвореза. У тој првој књизи смештено Је осамнаест глава. У арвој глави коју ћемо ми ниже у нреводу донети, говори се о старој Галији ; у другој о Галима осем Галије; у треАој о Римљанима у Галији ; у четвртој о римском освојењу Галије и о Јулу Цезару ; у иетој о Гадији под владом римском ; у шестој о увођењу хришћанства у Га лији; у седмој о Германцима у Галији, о Кловису и о Фрузима (Францима); у осмој о Меровинговцима ; у деветој о дворским кнезовима, о Пнпину и о промени династије; у десетој о Карлу Великом и о његовом војевању; у једанаестој о Карлу Великом и о његовом владању ; у дванаестој о опадању и о паду Карловинговаца; у тринаестој о Феудалној Француској и о Хугу Капету ; у четрнаестој о Капетовцима до крсташких ратова; у иетнаестој о порманском освојењу Енглеске ; у шеснаестој о крсташким ратовима, њиховом постању и њиховом уснеху ; у седамнаестој о крсташким ратовима, њихо49