Просветни гласник

388

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

ноћп читатп с прстима. Али је много интересантније да видимо шта су радили ноједиии сдепди у то доба, и како су се они помагали, да би онај мрак и чамотињу, у којој су живели, бар умањили, те да им сноснија постане. Еао год што међу окатима има ђенија, који стварају оно, што векови и мидијуни других умова нис.у у стању да ураде, и с друге стране глупака, којима и обичнији мозак може од свег срца да позавиди за оно блаженство, које долази од незнања, исто је тако и код слеиих. И као што међу окатима има бистрих и дубоких, скучених и плитких умова; тромих и неокретних природа на једној, а енергичних и вештих на другој страни, тако су псто разно застуиљене те особппе и код слепих. То се види н код њих како за време учења у школи, тако и за време стручне спреме, па и у целом животу и сваком раду ван школе. Што једни науче и ураде с највећом лакоћом, то је другима само идеална висииа, до које они никад не долазе. Јер људи бар теже, да даду свакоме иодједнако, а нарочито школа, која под истим приликама многима једнаку духовну храну даје; али природа не воли ту монотоност нигде, па ни у човековим телесним и духовним способностима и спагама. Она то даје свакој индпвидуји друкчије, у другој мери и величини; па ни слепи не могу да цраве никаки изузетак у томе погледу. Због тога ћемо наћи ваљаиих самоука, па и до брих запаџпја међу слепцима и у оно доба, кад још није било никаких нарочитих школа за њихово образовање. Без сваке сумње таких необичних појава бпло је у сва времена међу слепима, али се о њима ништа не зна; јер па то нпје нпко обраћао пажњу у пређашње време. Тек последњих векова почело се по где што бележптп о иојединим слепцима, који су се каким изваиреднпм даром одлпковали, или се у каком послу, за који се мислило, да се без ока не може радити, дотле усавршили, да су могли изазвати чуђење код окатих. Такви слепци излазе на јавност још у XVII веку, а ночетком XVIII столећа, већ вндимо слепца п као проФесора университета за окате. Наравно, да су код оваких слеиих и све прилпке, у којима су они живели, морале бпти са свим повољне

за њихово усавршавање. Ту прво долази природна обдареност, па онда добро материјално стање, како би слеп био ослобођен од прошње и великих брига за онстанак. Према томе понајвише је било могућности да се истакну па површину. само они, који су на нрвом месту били у повољном материјалном стању, те су могли да употребе н довољно времена, а и средства да набаве, помоћу којих су овај или онај посао изучавали. Али, и сем слепих из богатијих и впших класа друштвецих, ми налазимо још у прошлим вековима и међу иуком сиротињом слених, који су многе послове и занате умели да раде, и који су то понајвише самоучки изучавали и сами се довијали и измишљавали средства, која су им у њиховом раду помагала. И што је најинтересантније, а у осталом и најприродније, ти самоуци су сами и саму азбуку за себе скрајали, којом су се служили, и они су сами још и многа друга наставна средства за разне иредмете (земљопнс, рачун и т. д.), која се још и данас у школама за слепе употребљавају, први изнашли и употребили. Тако још крајем XVII-ог века, енглески владика, Бурнет, прнча о једној слепој девојци, коју је он посегио, како опа учи да чита и пише на тај начин, што је дала те јој се изрезала слова у дрвету с врло малим удубљењем црта, тек да се једва познају, па она вуче гвозденом иглом по тим цртама, и на тај начин веџба руку за писање. То јој је припрема за писање; а по што је с тим готова, онда пише с плајвазом на артији. На тај начин, вели Бурнет, она је научила те данас уме да пише. 11а и у доцније време, пошто су установљене школе за образовање слепих, свуда се могло видети, како су сами слепи и најспособнији, да пронађу најнодеснија и најлакша средства, помоћу којих се могу обучавати у разним школским предметима. Бзмеђу осталога, да напомепемо само иисање. До сада ће бити око 20 разиих система азбуке, које су постале од како постоје школе за образовање слепих, али ни једна се није показала у практичном ногледу тако подесна за слепе, као једна тачкаста, коју је изумео Француз, слепац Бреље. Но, Бреље је био школован слепац, и њему је се свакојако било много лакше наћи у сваком послу него његовим нређашњим дру-