Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

осгговааа друге републике (1848) по беле- I На завршетку овога говора о историји шкама оца свога. Тако је дело дело изнело ! Француске од Гвзота, доиосимо као иример сад свега седам ведиких свезака са многим његовог рада нлп његових декција главу илустрацијама. ! црву у којој је најстарија историја Француске. (Наставиће се)

ШКОЛЕ 3А ОБРА (Нас1 Али, и ако се из овога примера јасно види како су нечовечно поступали са слепима и пајкултурнији народи ХУ-ога века, опет је било, бар доцније, појединих случајева, који нам показују да је било појединих људи, који су се старали, да слепе ослободе из тога униженог положаја, и да им помоћу образовања извојују достојанственије место међу осталим људима. Тако у Шпанији и Италији покушавали су још крајем ХУ1-ог века, да изрезују оиипљива слова на дрвету, помоћу којих би се могли слепи научити да читају. Само што та слова нису била на девету изрезана тако, како ће облик слова бити иснупчен, него на против, слова су била урезана у дрво, те им је облик био удубљен; а то је било много теже за распознавање, него кад би била испупчена; као што се и данас праве. Услед тога су слова излазила на хартији бела, а цела новршина артије, на којој се печата, била је црна. Сем тога, и ако је у то доба била пронађена штампа са покретним словима, опет ови првп псћкушаји чињени су по старом начину, на таблицама, те због тога је, поред осталих тешкоћа, п тиме јако отежавано штампање. По овоме начпну, морало се толико таблнца пзрадити, колико ће књига имати страна, и после, пошто су та слова изрезана у дрвету и непокретна, то се нису ни за шта друго могла унотребнти. У осталом а ово су билн усамљени покушаји, за које се није знало даље ни у Италији ни у Шпанији, и због тога се тиме слепи нису ни користили. Исто је тако остао безуснешан и један други покушај за штампање књига за слене, који је учињен у Паризу. Око године 1640. један краснописац париски, Петар Шоро, излије покретна испупчена слова из олова, и

ЗОБАЊЕ СЛЕПИХ

нампсли, да с тим сдовима штампа књиге, у којима ће свако слово бити испупчено, те да их слепи могу прстима читати. Међу тим све је остало на томе, што су слова изливена; јер Моро није отштампао ни једне књиге са њима, по свој нрилнци због великих трошкова, који су скопчани с таким предузећем. Тек на неколико година после ових безуспешних покушаја изађе једна књига, и •го је било прво дело о слепима, али не с испупченим словпма за слене, него с обичним за окате. То дело изашло је 1646. године, а написао га је један Италијанац на своме и Француском језику под насловом: „II Схесћо аЖНо е сопбоШо". („Утеха бедноме слепцу") Садрзкипа овога дела још је и до данас ненозната, јер само један егземплар од њега надази се сада код једног Енглеза, који намерава, да га изда на јавност тек сада. И по себи се разуме, да ово нису никаки са свим случајни Феномени. што се на више места покушава, да се помоћу књиге слепоме колико толико олакша подожај, п да му се тим начином бар до извесног степена поврате оне слоне, које 1>е га довести у већи и бдижн додир са спољним светом. На то је, без сваке сумње, имао понајпре н понајјачег утицаја цедокунан тадашњи друштвени живот, а нарочпто школски покрет, који је одмах носле реФормације настао. Томе је онет, као што је познато, понајвише донринела штампа, која је људе у ближи додир довела, и помогда им, да све своје тековине. а варочито духовне, брже и лакше један другом саопштавају и размењују. Ми смо до сада напоменуди само два до три сдучаја, из којих се види, како окати теже и старају се, да иодесе азбуку како ће се њоме моћи штамнати књиге, које ће сдепи 49*