Просветни гласник

II Л У Ч II Л X Р О II II К А

399

не зебеш од оекудице; имаш ли гиколу знаш да &е ти деца гледати умним очима ; имаш ли цркву — знаги којим се иутем земља с небомразговара; имашли силу и власт — имаш моК да ибмажеги и — да грегиига; имаш ли имена и гласа живиш у један мах на више места; јеси ли стекао сливу — живиш и иосле смрти!... Али има једно имање вс&с од свега тога ;

има једно благо нада сва та блага; има једна тековина у којој свака друга, ма кака била, и ма колико вредила, само заузима једно мссто, ио цсни својој, онако као гито заузимају своја места иконе у светом храму Божјем. То је тековина нада све друге тековине ; она је благо нада сва блага ; она носи цме свето; она се зове — Отаџбина!

НАУЧНА ХРОНИКА

Цастерово лечење од псећега беснила. Чувени, у последње време п широј публици познати, Француски лекар Пастер (Раз4еаг) чптао је 31. Марта ов. г. у парискоЈ академији наука свој други извештај о резултатима, које је добио лечећи људе, уједене од бесних паса и вукова. До овога дана било је већ 726 болесника, док је 17. Фебруара, када Пастер ноднесе свој први извештај, њихов број износио само 350. Поменутих сада 726 болесника овако се распоређују по народностима : из Француске 505, из Алгира 40, из Русије 65, из Инглеске 25, из Италије 24, из АустроУгарске 13, из Белгије 10, из Северне Америке 9. из Финланда 6, из Немачке 5, из Португалије 5, из Шпаније 4, из Ррчке 3, пз Швајцарске и Бразилије по 1. Пасгеровп се болеснпци деле на двоје ; ирво су они, које су ујели пси, и друго они, које су ујели вуци ; првих има 688, а других 38 (све Руса). Сви се болесници првога реда осећају добро ; лечење није испало за руком само у једном случају, где је млада болесница врло касно доводена у лабораторију, и иериода инкубације (развитак болести) већ била свршена. Више од половине ових болесника прешло је сумњиву периоду, ■ге се може тврдити да ће бити излечени. Од оних других тројица су умрли у беснилу; остали су за сада још добро, али се мора причекати још неко време, те да се може казати што поуздано о њиховој судбини. И големе су разлике измећу уједа од бесних паса и уједа од бесних вукова; последице ових других много су страшније. На основу статистичких, аутентичких података, који ночињу још од прошлога века (1706). Пастер

нзводп да се код уједа нобеснелих вукова рачунају 82 мртва на сто уједених лица. Шта внше забележено је да су од 8 случајева уједа 6 били смртии. У Русији влада народно веровање, основано на многобројним и врло старим Фактима, по коме сваки онај, кога уједе бесан вук, мора умрети. Настер је дошао до ових извора: 1., кад је ујед од вука, време је ипкубације много краће ; 2., у случају вучјега уједа смртност је, у многоме, већа но код псећег уједа. Ове се две поставке тумаче оном раздраженошћу и жестином, којом напада вук своју жртву право у лице ; отуда и долази иревелика опасност од рана и уједа вучјих. Кад су дакле уједи од вукова, лечење треба у неколико удесити друкчије и брже но у случају исећих уједа. А како уонште лечи Пастер ? Ово је лечење слпчно нознатом навртању (калемљењу) богиња, и Пастер је најпре мислио да се отров — ујгиз — од беснила може ослабити тиме, што ће га препосити (навртањем) с једне животиње на другу. Сад се Пастер уверио да тога слабљења не може бити, те своје болесиике нросто пелцује комадићем мождине од зеца, вештачки зараженог. Таква мождина губи више или мање своју отровност према томе, коликс стоји на сухом ваздуху и колике је топлоте овај ваздух, задржава своју отровност у великој мери за много месеца. Путем редовног навртања најпре слабим, а после све јачим отровом уједен човек постаје иеосетљив ирема беснилу, т,ј., поставши и сам заражен отровом, не може побеснети, — баш зато. И ако је даклеПастерово лечење од беснила, као што рекосмо, налик на пелцовање богиња, оно се од свих