Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

Марије Стуарт. Кагсо је још од кодевке хтела да је тера несрећа, умре јој отац, кад јој је било осам дана. У Шкотској насташе немири а мати краљица одведе своју петогодпшњу кћер у Француску, где је Марија васпитана у двору Еатарине Медичијеве. И ако је Француска краљица са својим синовима живела доста раскошно и раскалашно, опет је млада Марија бригом своје матере добила најбоље васпптање и на скоро је због своје лепоте и доброте постала предмет ошнте љубави и поштовања. Тек што је имала шеснаест година удаде се она за тадашњег ®ранцуског краља Франца II. Она је сад била најсрећнија. Сви указиваху поштовање њеном достојанству, њеној чаробној љупкости, а млади краљ љубио ју је од свега срца. Но Франц II. владао је само нола године, па га је рана смрт покосила. На скоро по том умрла је Марина мати, која је дотлеуправл,ала као намесница. Вавреме намесништвавладали су у Шкотској непрестани немири. Нова протестанска наука и овде је ухватила корзна. Нарочито се један ученик Калвинов ( Јован Енокс), са особитом речитошћу и убеђењима, борио иротиву католичке цркве. Његове ватрене проповеди распалише народ до верског беснила. Католичке цркве пљачкане су а свештоници злостављани. Кад је краљица хтела да казни пустошнике устаде све против ње, и она је морала закључити поравњање са противницима. Са задовољством гледала је Јелисавета, како Шкотландези по смрти намеснице укидаху католичанство, а увођаху протестантску науку. Њенпм лукавим погледима није могло ништа избећи, што се догађале у суседној земљи. Она је знала, да су све жеље и наде управљене на Марију Стуартову, и да је ова у очима многих сматрана за праву енглеску краљицу, као унука најстарије сестре Хенриха VIII. Тако је мржња и суревњивост црема наследницп, према католицима и према леној женп бивала све

већа. Марија је дрктала кад помисли, да лепу Француску, земљу своје младости, мора да замени са суровом, магловитом Шкотском, у којој су беснили немнри — у којој је она морала сада предузети тешку владу. Она замоли Јелисавету да може пропутовати кроз Енглеску. Али она не само да је одбила молбу, него брзо наоружа Флоту, да ухвати Марију, кад ова на лађи из Француске у Енглеску уђе. Године 1562 (15. Априла) отплови Марија Стуарт из Калеје са две велике лаће и четири товарне лађе. Докле год је могла видети Француске обале, упрла је била свој поглед на земљу, коју је веома љубила. „Збогом, Француска, збогом ! Никад те више видети нећу!" узвикну она вшпе пута у највећем болу. На скоро по том настаде густа магла, и под заштитом те магле њене ла1>е срећно измакоше лукавом енглеском ђенералу. Али три товарне лађе иадоше у руке енглеском ђенералу. Са све већим страхом приближавала се млада краљица обалама своје отаџбине; јер она не знађаше како је њен народ о њој мислио. Но у толико је се више изненадила нри изласку у своју земљу, кад је видела како сви сталежи хитају, да својој лепој краљици изјаве своју поданичку верност. Стара тек 19. година, у цвету своје легготе и младости, пријатна и љупка задобијала је она сва срца за се. Дан њенога доласка био је за њу дан радости и среће, једини весео дан, кога је у Шкотској доживела. Протестанти су се плашили, да се под католичком краљицом не осили опет католичка вера. „Требали трпети," викали су проповедници са ироноведоница „да овај идол (католицизам) опет у краљевини подигне главу?" Ништа није помагало, што Марија остављаше сва ;оме да верује своју веру, што она мољаше само за себе, да може у својој сопственој капелн држати католичку веру. „Католичка је служба ужаенија," викну са 52*