Просветни гласник

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

проповедаониде нетрпљиви Кнокс, проповедник „него 10.000 етранНх војника, који би у отаџбину ушли!" И један црквењак, кога је народ видео, да носи у канеду неке ствари, злоетављен је нред замкои Мариним и испребијан је на мртво име. Пред самим вратима краљичине собе, Кнокс је чинио краљици тако горка нребацивања, да је она морала плакати. Па ииак морала је она тога жестоког човека на све могуће начине штедити, јер га је народ јако волео. Да не би сама била удаде се она за гроша Хенриха Дернлија, <кога је због леноте и младости његове заволела. Шкоти су ово венчање гледали врло нерадо, јер је Дернли био католик. На своју велику жалост Марија је брзо искусила, да је њу снољашња лепота гроФОва заслепила. Он је био суров, инаџија, и са свим неснособан, да нежност краљичину уме уважавати. С тога је она према њему бивала све хладиија, а своје поверење поклањала је једном младом Талијану, Давиду Реџију, кога је она, због особите даровитости у певању и свирању, узела за свога тајног секретара. Обзст овог странца раздражи шкотске великаш.з и Дорнли заповеди, да га убнју. Пред очима краљичнним прободоше сузаклетници њеног љубимца. Ово грозно дело учини те Марија још више омрзе на свога сунруга. Ову прилику унотребио је згодно за себе гра® Ботфел, који је био из најугледније шкотске племићске породице, али је био врло раскалашан и развратан човек. Њему је » иснало за руком, да задобије тако взлику Марину наклоност, да она није ништа бзз његовог савета предузимала. Он је ишао на то, да раздвоји брак између краљпце и Дернлија, да је после узме за жену и да се тако понне на шкотски престо. Али кад Маријанијехтела да зна о раздвајању брака, онда Вотвел смислн, да силом одвоји њеног мужа од ње. Прилика за то нађе се у скоро. Дернлије се био разболео у Глазгову. Чим

је Марија о томе сазнала, изгледагае, да се у њој пробудила оиет љубав нрема њему, и она похита к њему, да га са свом љубављу негује. Они се измирише и отиутоиатпе у Единбург, где узеше једну приватну кућу. Једне ноћи кад је краљица изашла из куће и отишла на свадбу једној својој дворкињи, одлети у ваздух, са страшном иуцњавом, кућа, у којој се краљ налазио. Народ нун страха појури тамо и нађе Дернлија, са његовим служитељем, мртва у башти. У опште се сматрало, да је Ботвел краљев убица, а Марија је сама гласове о том потпомагала. Она клетвом са себе скиде кривицу, али околности су давале јак доказ против ње. Место да над злим Ботвелом предузме строгу истрагу, она заповеди да га под јаком стражом отпрате у један њен замак, а иосле три месеца она се веача с њиме. Јелисавета и Француски двор опомињали су је и одвраћали је од тога, али узалуд. Ово несмислено венчање са убицом њенога мужа пробуди сумњу и јако раздражи Шкоте. Племићи се иобунише и ступише у борбу, али се БотФел избави лукавим бегством. Он побзже на једно осгрово (Оркнај) и ту је дуже време био морски разбојник. По том побеже у Данску, где је десет година ировео у тамници и у лудилу умр'о. Али бунтовници доведоше Марију у Триум®у у Единбург, где ју је нрост народ исмевао и нред њом је носио заставу, на којој је било наслнкано убиство Дернлијево. Сироту краљицу одведоше у један тврд замак, где су веома рђаво с њоме ностунали и напослетку је наморали, да потпише писмо, у коме се одриче владе и предаје исту своме сину Јакову, коме ће за време малолететва бити намесник гра® Миреј. Са сузама потписа она ту артију и надаше се да ће је сад нустити из затвора. Али узалуд! Шта више њу су у затвору још више вређали на разне начине. Ово недостојно поступање про-