Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

413

буди опет у народу и племству саучешће према несрећној краљици. Један млади племић пзбави је из тамнице, а многи њони пријатељи искупише ее око ње с оружјем у руци. Али та мала војска беше слаба. Њу је сила гроша Миреја иотукла до ноге, а Марија побеже са неколико пратилаца, и не знајући, где ће наћи уточишта. Марија у Енглеској У томе се опомену пријатељског учешћа, које је према њој доказивала краљица Јелисавета, док је у затвору била, и она се реши да бежи к њој. Брзо уседе на један рибарски чамац и истога дана извззе се на енглеско земљиште. Она је морала тако брзо бежати, да није са собом понела ни новце ни нужно одело. Један посланик отпутовао у Лондон да измоли заштиту за краљицу, која јс помоћи тражила (1568). Јелисавета је ликовала, што је видела да је од толико година ловљена дивљач сад драговољно у њену мрежу дошла. Она зановеди, да се каже Маријп, да јој за сад не може дозволит,т да у Л.ондон дође. Она мора најпре скинути са сзбе сумњу, да је имала учешћа у убаству Дерплијевом. То Марија није очекивала. После првог упренашћења плакаше она горко. Радо ћу рече она — своју ствар решењу једне тако добре пријатељице новерити. То је Јелисавета баш и хтела. Она образова суд, који ће решити о краљици и гра®у Миреју. Марија се лако бранила против сваког потварања. Али кад гра® изнесе писмо, које је она раније писала Ботвелу и споразумевала се с њим о убиству Дернлијевом; онда она објави, да је то испод њене части и краљевског достојанства, да на таква неистинита окривљивања ма шта одговара. Вероватно је, да су ова писма била подметута, јер и ако је Марија наваљивала да јој се изнесу оригинали, Јелисавета не хте то дозволити.

Марија Стуарт одведена је у затвор уједан тврд замак, одакле није никад у слободу пуштена. За политику иротестантске Енглеске, није се могдо ништа више желити, да католичку краљицу Шкотске, која је и сама полагала право на енглески престо, има у својој вла• сти енглеска краљица, Кад је умрла Јелисаветина сестра Марија Еатоличкиња онда су Марија Стуарт и њен муж Франц II. француски краљ, узели енглески грб и титулу енглескпх краљева; јер пџ мпшљењу католичке странке раздвој брака измећу Хенриха VIII и Иатарине Арагонске није био законит, па према томе ни Јелисавета није била законита краљица, Па и напа (Пије V) анатемисао је Јелисавету, а њене поданике разрешио од заклетве верности. Енглески државници објавише у парламенту (скуиштини) да је за одржање протестанске религије и за сигурност краљице Јелисавете нужна смрт краљице Шкотске, која је убица свога мужа. Изнајпре се Јелисавета није могла са овим мнслима оиријатељити. Она не хте тако строго казнити своју рођаку (сестру одтетке). И тако Марија Стуартова остаде деветнаест година у затвору. Тада херцег Нордтуберландски скроји план, да је ослободи, по том да је узме за жену и да је силом поврати на шиотски престо. Али овај план се ухвати и херцет плати за то животом. По том два католика направише заверу да убију Јелисавету и да Марију ослободе затвора. Но и ова завера беше ухваћена и завереници иогубљени. Због ових завера иоложај Маријин бивао је све гори. Јелисавета, која живот шкотске краљице држаше као несносан због своје сопствене сигурности, одлучи да се њена рођака погуби. Она нареди да се одреди суд, који ће одлучити о њеном учешћу увелеиздаји. Марија се закле да је невина и објави све за гнусну клевету. Кад се не могаше изнети никакво писмено, којим би се њена кривица