Просветни гласник

420

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФНЈА У ФРАПЦУСКОЈ

најмногобројнији међу оним племенима, због чега су и имали част да се но њиховом пмену целој земљи назвање да. , Али које се изнеђу тих племена прво ту доселило? У ком се веку догодило ово прво насељење? Не зна се ништа. Грци су једиии о којима историја са тачношћу прича кад су дошли у јужну Галију. Финичани су их претходили неколико векова, али се не може обележити тачно колико унраво. Такође су врло нејаспа извешћа о најезди Кимра у северие делове Галије. Што се тиче Гала и Иберада, о њпма нико пе говори када су први пут дошли у ову земљу, јер се о њима почиње говорити у историји онда кад и о земљи самој. „Иберци, које писци римски називаху Аквитанцима, становаху иснод самих Пиринеја, на земљишту пзме1)у Гароне и Океана. Они нринадаху истој раси, која је населила Шиањолску. Којим је нутем дошла у Галију ? То је питање које ми не бисмо могли решити. То се, децо моја, често дешава кад је реч о пореклу којега му драго парода; у томе времену варварства људи су живели и умпралп, не остављајући иосле себе никаква трага о својим делима и о својој судбини: нити ћете наћи споменика, нити сииса; све што има то је нешто мало усмених предања која се врло брзо губе или иреииачавају. Истом кад се људи ночну онамећавати и иросвећивати, почне им долазити жеља да изумевају средсгва како бп већма распрострли сиомен носле своје смрти. Тада почнње исторпја, која, како видите, ниче из осећања врло лепих и врло корисних, тада брига о будућности и иотреба трајања. То су осећања која посведочавају узвишеност човека над осталим створовима што живе на овој земљи, ' која чине да се наслућује бесамртност душе, која обезбеђују напредак рода човечанског, чувајући за будуће нараштаје оно што се збивало у нараштајима који ишчезавају. „Ма којнм путем и ма у које доба да су дошли Иберцп на југо-запад Галије, они ту и данас живе у округу Доњих Пиринеја под именомБаска. То се племе разликује од свију осталих што се налазе око њих, својим понашањем, оделом, нарочито својим језиком, којн није сличан ниједном живом језику у Еврони, и у коме се налази много речи, по

којпма се зову реке, планине, и старе вароши шпањолске, а опет пма доста наличности са старим и садашњпм говором неких народа северне Африке. „Финичани нису тако као Иберци, оставили нп. југу Француске очевндних и правих потомака. Своју трговипу у јужној Француској ночели су они око хиљаду и сто годипа пре рођења Христова. Долазили су ту и узимали коже, злато и сребро, које се вадило нешто из песка извесних река, као што је Аријежа (латински Ауригера), нешто из руднпка Алписких, Севенских и Пиринејских; у замену за то, доносили су ткива пурпурпе боје, огрлице и прсЈење од стаклета, а понајвнше оружјеивнно; трговалн су тако, као што тргују данас Европљани са дивљим нлеменима у Африпи и Амернци. Да бн распрострли и осигурали своја трговачка предузећа, Финичани основаше на више места у Галији своје насеобине; њима се нриписује прво насеље места Њтаиз'18. (Штез) и А1езга код Семира. Али после три или четири века ове насеобине почеше опадати; Финичанска трговина удаљи се из Галије, и једини важан траг који се сачувао од њихова бављења, бпо је пут, који иолази из источних Пирипеја, па иде дуж галскога средиземног мора, прелазећи Алпе седлом Танде, и тако састављајући Шпањолску, Галнју н Италију. Пошто су се Финичани повукли, овај су пут одржавалп и оирављали, с почетка Грци из Марсеља, а после њих Гимљапи. „Као трговци и насељеници Грци у Галији бејаху последоваоци Финичана, и Марсељ је постао једна од првих и најзнатнијих њихових насеобина. У доба кад ће почети опадање Финнчана у Галпји, једно грчко племе, Гођани, бејаше распрострло на далеко своја трговачка нредузећа, и држаше, како стара исторпја вели, царство морско. Њихови предци били су некада последоваоцп Финичана на острву Году, па тако су за Финичанима дошли и на југ Галије, где су, на утоку Гоне, основали једну насеобину по имену Годанузију илн Году, којим су се именом називале и оне насеобине које беху већ основане на северо-источној обали Шпањолске, и које се виде у данашњој вароши Гози у Каталонији. Али је за мало трајала знаменитост Гођана на средиземној обали