Просветни гласник

НЛРОДНА ИСТОРИОГРАФИ.ТА У ФРАН ЦУСКОЈ

419

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА V ФРАНЦУСКОЈ

(Наставак)

(Непгг МагНп, НМснге (1е Ргапсе рори1а1ге; — Ои1го1, Шв(;о1ге (1е Егапсе, гасоп(;ее а тез реН18-епЈап18; — Оигиу V. Шв1о1ге <1е Егапсе; — А. Катћаиа, Шб1о1ге <1е 1а тШзаИоп Јгап§а1зе). II Ево сад за пример једне декције из Гизотових предавања његовој унучадн. То је прва глава из његове историје. у којој је предавање о Галији, или о најстаријој историји Франдуске. Опа има интереса не само као пример него и по томе, што тако изгледа стара историја готова сваке европске земље. ,.Ви живите, децо моја, у једној земљи давно цивилизованој и хришћанској, у којој, поред мпогог несавршенства и друштвених беда, живе тридесет и осам милиона људи у миру и безбедностн, где закони заиста вреде, и где су за свакога једнаки. Ви имате потпуно нраво што много желите нашој отаџбини, и што хоћете да је она све више и више слободна, славна и напредна; али треба да будемо џравични према своме властитом времену и да оценнмо по свој вредности њиховој она добра, која су већ стечена, и оне усиехе, који су већ остварени. Кад бисте се могли пренети на један пут за двадесет или тридесет векова назад, усред опе земље која се тада зваше ГалиЈа, ви у њој не бисте познали Француску. Исте су се ове планине у њој уздизале, иста се поља по њој пружала, исте су реке туда текле; није ништа нромењено у Физичноме склопу земље; па ипак, њен изглед бејаше врло различан: на место данашњих наших поља, обрађених и покривених производима тако различним. ви бисте видели неприсгупне баруштине, простране ни на што неупотребљене шуме, предате судби примитивног растиња, насељене курјацима, медведима, дивљим воловима или биковима исевернимјеленима, животињама, које се могу видети данас само у хладним пределима европскога северо-истока, као што су Литва и Курландпја. Ио нољима тумараху безбројна стада свиња готово тако исго дивљих као што су и курјаци, навакнутих само дараспознају звук

рога свога чувара. Нико није зпао за наша најбоља воћа, за нашу најбољу зелен ,• то је све касније пренето у Галију већином из Азије, нешто из Африке, и са острва средиземног мора, а нешто и касније из новог света. Хладна и сурова температура владаше ио овој земљи. Реке су се залеђавале готово сваке зиме, и кола су без икакве опасности преко њих прелазила. И на три или четири века пре доба хришћанскога, на овом пространом земљишту, између Океана, Пиринеја, средиземног мора, Алпа и Рајне, живело је једва шест илп седам милиона људи начином суровим, понајвише у мрачним и ниским кућицама, од којих су најбоље биле направљене од дрва и иловаче, покривене грањем или сламом, са једном само округлом собом, у коју је светлост кроз врата долазила. Таке су кућице обично биле без реда, натрпане иза каквог бедема доста вешто направљеног од греда, земље и од камења, који је окружавао и заклањао то, што се онда звало варош. „Али је и таких вароши било само у крају највећма насељеном и најобразованпјем у Галији, то ће рећи у пределима јужним п источним, на подножју Оверњских планина и Севена, и дуж обала средиземног мора. На северу и на западу била су села готово тако исто покретна као и људи; насеља су била или у неком острвцу, усред бара, или у каквом врло скривеном крајичку шума по пространнм оградама од исечене горе, где је на прву ратну иоклич становништво трчало н затварало се заједно са својим стадом и имањем. „А поклич ратна одјекиваше често. Груби и беспослени људи врло су наклоњени свађи и боју. У осталом, Галија пије била насељена једном и истом народношћу, која би била цривезана истим успоменама и истим поглавицама. Насеља јако различна пореклом, језиком, обичајима, и досељена у разне векове, без прекида се отимаху о земљиште. На југу Иберци или Аквитанци, Финичани или Грци. На северу и северо-западу Кимри или Белгијанци. Иначе свудаГали или Келти, 58*