Просветни гласник

ВАСИИТАЊЕ КАО НАУКА

Говор Тешкоће почетка понајбољо се огледају још у оним првам нокушајима у говору, које дете започиње док је још у својој соби. Учптељ већ надази у овоме погдеду једну снагу код детета, кад ово дође у школу, и он има само да је даље развија и образује. Њему је задатак, да унућује те да дете научи нове везе гласова, и да старе поиравља и боље дотерује. Он ће нмати да се бори с великим тешкоћама при изговарању појединих гласова, и ту Ке но некад наићи на велику неспособноет код ученика, и за то му ваља, да уме у таким случајевима удеснтп свој рад према коректним принципима. Његои изговор треба да је на првом месту са свим јасан и разговетан, те тако да ученици имају и добар углед у изговарању. Овај део наставе снада међу најтеже и најсувопарније наставне иредмете, па баш због тога и јесте потребно да све околности буду што је могуће повољније нодешене за овака предавања. Тако ученицп требада се налазеу најбољем расиоложењу за схваћање, и према томе се мора све чинити, како ћеученици бити са свим свежи и пматп довољно оне сионтане радљивостп. Дете се мора више пута вежбати док не буде у стању да неки гласник изговори баш онако, какотреба, ако је оно нре тога, у кући и својој околинп, било научило да га друкчије, неким дијалектом изговара. У свези са азбуком и првим вежбањима у читању, врло се осетно прошири и цео круг пзговарања; а при томе се иримењују сви они основни принципи или цравила, која важе за сваки нови конструктпвни цроцес. За овај део вежбања у читању потребно је и нарочито време, које ће се искључно овоме раду посветити, сем онога даљег рада, којим се хоће, да се слова разликују и једно с другим снајају. Конструктивна је способност, даље, потребна у артикулацији за везивање слогова у речи, и за овај последњи посао иотребно је довољно како гпикости п окре-

тности органа за артикулацију, тако п кохезивне илп пластичке моћи. Ва вежбања у јасном и правплном изговарању, најбоља је добра анализа гласона. Што се тиче поступности, самогласници су индиФерентни, т. ј. не може се узети, да је један тежи или лакши него други те да би га требало нре или после иредузети. Код сугласника већ може бити разлике у овом иогледу, и но томе овде може бити и пеке поступности за лакше изучавање. Гласови се после постуино везују и спајају у слогове и речн према оном начелу „од простога сложеноме" ; алп и прво се мора у сваком стадијуму подешавати ирема обиму и извеџбаности органа за артикулацију, по што је ночетак са свим остављен случају. И за ова везивања и комбинацпје потребна су вежбања; и учитељ управо мора вребати згоду, те да уме згодне ирилпке за ова вежбања употребитп. Нарочито у почетку он мора више околпшом у згодним приликама иодстпцати овака вежбања, и поправљати ненотнуно и несавршзно, док се правилан покрет не нроизведе и не постане са свим лак,. Ва сам овај део наетаве у читању мора се употребити много времена. У оном добу, кад је још прерано за саопштавање правога знања, пажња се детпња и не може боље употребитгг, него за добијање механичких окретности и умешности, на врху којих стоји артикулација. Ако већ пма способностц за артикуловање, онда за тим треба да дође усмено исказивање читавих мпсли, које има, а за тим, да оно те мисли на разне начине исказује. Овака су вежбања врло згодна и за образовање између четврте н седме године. И при овоме се мора пазити на сва правила, која важе за васнитање и наставу. У почетку се мора концентрисати и време и -снага на оне тешкоће, којесу са сваким иочетком сиезане, а доцниј е пазити на поступни разво.ј снага и снособности, и према њпма даљп рад удешавати, дајући увек добар углед. (Наставиће се)