Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КЛО II А У К А

417

сам веома слабу извежбаност. Ова се вештина ноказивала само за исиит, а не као важна радња, после дугог седеља, за телесно развиће дечије. Већина учитеља на њу гледа како ми се чини — као на луксуз. Она је распоредом прописана три пут недељио. Па како је намењена норед друге дељи и за одмор мозга, то би најпаметније било нрописати за њу свакидашње вежбање бар по иола часа. Могло би се баш наредити и међу којим часовима да се држи. На тај начин н учитељи би на њу друкчије гледали. Осим тога ваљало бп забранити са свим рекове, барне ц т. д. вештачке сираве. Јер има учитеља, који мисле да је само са тим справама право вежбање телесно, а не знају, да су оне згодне само заодраслу младеж...." „Телесно вежбање предавано је по упутству у свим школама, мушким и женским.... Млађи наставници постигли су у овоме врло добре успехе." То је све. Више нико не каже ништа о овој врсти паставе. Видимо дакле да ни изасланици нису обратили онолико пажње, колико смо ми очекивали. Једини је изасланик за крајински округ (1881), који је обратио довољно нажње. А из његовог извештаја одиста видимо да механизам није изостао а да и овде не остави свога трага. „Само за исиит",

само на реку и барнама „Фнгуре", гледање на њу „као на луксуз —" ноказују довољно како је гледано на овај иредмет и како се он обављао. Ми и овде дакле видимо, да је сасвим заборављена права главна цељ — развпјање тела, па се свело све на неколико званичннх нокрета рукама и ногама (по команди), п то је све. Механизам дакле и неразумевање, које смо и очекивали. — (Овде видимо још иешто. Видимо, како је и сам расиоред врло уско схватно значај овога предмета, кад му је одредио само три часа недељно. Изасланик крајински врло лепо вели, да је то сасвим недовољно , и да би за то требало одредити млого внше „бар по пола часа свакпдање". Читаоци ће видети и самп да Је и ово мало и ненотнуно. Кад је овоме главно: да развија тело, т. ј. да потпомаже тај развитак, опда ннје довољно пи „по пола часа", већ и измеђ часова, и, каткад, и измеђ свих часова, пре и носле но дне. Сем тога, да се не праве само „Фигуре", већ најрајзноврснијц иокј)6ти свима деловима тела. А пре свега, и на нрвом месту : да се ово вршн у сасвим чистом ваздуху, и да се највнше обрати пажња на целокупно здравље дечије. Јер ако свега тога не буде, онда је главна цељ промашена увек). (Наставиће се)

БАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

Александра Вена * ГЛАВА ОСМА конструктивпе ужешжостк

(Наставак)

Ми ћемо ове умешности узети у једно, и тако их разгледати, пошто се оне са свим ио истим законима рашлјају. Најраније умешности у детињем добу ж-јављују се као чисто механичке конструктивне снособности, а ове су: говор, писање н дртање. Ми овде имамо да узмемо у обзир оне нринцпие о конструктивном нроцесу, које смо раније већ излолшли, и да се ономенемо нре свега оног снонтаног или случајног ночетка наших ра-

зличних иокрета. Ма каква врста акције мора нретходити жељеној или намерној акцији; многи се иокрети најире иокушавају, док се ирави, намерени не ностигне. Учичељ не може ирави иокрет но својој вољи нроизводити или изнудити; он мора унраво на њега чекати и онда се старати да га утврди и направи сталним, но што дете један нут већ до њега дође.