Просветни гласник

ДУХ НАСТЛВЕ И ВАСПИТАЊЛ

наставии предмет, то јест, да учитељи, поред тога што ће пазити, да је у школи увек све онако, како је згодно за развитак телесни, и казују деци да зиају и сама како ће да чувају здравље. Кад се пак видело, да ово тешко иде без познавања свога тела и Функција у њему, онда је заведено још нешто, а то је познавање тела, или, што се у пас зове: ,,Г1ознавање човека*. Имамо да разгледамо још та три предмета, иа смо онда готови с паставиим делом у основним школама. Прво да видимо шта веле изасланици за ова два предмета: познавање човека и чуваље здравља, иа ћемо оосле ирећи на Гимнастику. Ми смо код неких изасланика већ чули о овим предметима поред природних наука, а сад имамо још да чујемо шта веле други обашка о овоме. Известилац крајински (1881) вели : „Поуке о чувању здравља нису давате онако како би требало очекивати. Требало би сваком ириликом уиућивати децу како ће било поједине делове свога тела, било у опште тело неговати и чувати. То је најлакше чинити приликом чнтања појединих комада пз Читаичице. На жалост, то се обрађавало самостално као специјалан нредмет без свезе са другим предметима. Тражио сам код више учитеља да веже поуку о здрављу са прочитаном речју иа а;еља већипом остаде и даље жеља. Како се у овом иогледу ноступало најбоље се види из здравља ђачади. По варошима и гдекојим селима беху деца чиста, светла изгледа, чила и здрава. Нећу погрешитп ако кажем да у више од 20 школа беху деца прљава, слабуњава, крастава, боловала су млога од богиња, гука, кашља и т. д. Овој настави требало би млого ваше нажње ноклонити но што се до сад чинило. Само здрава деца могу вапредовати свестрано". Изасланик руднички вела : „Из ноуке о чувању здравља имадо би се млого желети, иарочето да се наставници у предавању вазда обзиру на прилике, у којима наш народ живи". Изасланик алексиначки: „Поука о чувању здравља, као засебни предмет, ваљало би да има и своју ручну и своју школску књигу. Без тога наставницима ће вазда бити одрешеие руке да предају како могу". — То је све. Пада нам дакле у очи ирво, што је врло мало изасланика обратило пажњу на ову на-

ставну струку. Из тога ћутања њипога ми нити можемо рећи да је било добро, нити да није. Све што можемо из тога извести то је, да је ово као „спореднија ствар" и изостајало. Даље, видимо, да је ово изгубило свој првобитни облик: чување и неговање здравља, па се нретворило у неке засебне наставне „предмете", тако, да је с њимајош један или два предмета више. А из говора иоследњега изасланика видимо, да и он тако мисли, те тражи „ручпу и школску књигу"! Нега тела дакле, прстворила се у негу духа. Оно што је припадало телу, пренего је на дух, као још један нов терет више. Место да се помогне телу, оно се све више претоварује дух, те му се тако посредно још више одмаже. Сад бисмо имали да видимо: како је барем то предавано ? Истина, известиоци нам као што видесмо не казују ништа. Али кад узмемо све прилике у обзир, укојимајебио овај предмет, кад је он „предаван", па кад узмемо у обзир ону општу методу, која је владала по свима иредметима осталим,и ово што вели један од изасланика да би се имало „млого што шта желети", и оно што смо видели код природиих наука, а нарочито код познавања места и околине : онда бисмо могли рећи с прилично великом сигурношћу, да је и ово више предавано на намет и механички но с разумевањем. Јер да је било иравога разумевања, оно се прво и прво не би ни „предавало", већ живело, а друго, ако би се и предавало, оно би се то чипило сваком приликом узгред, уз чињење оиога што је здрављу корисно , а не би нретварало у самосталап „сиецијалан предмет". Тако се дакле цељ сасвим промашила. Опо што је требало да се живи, а да крепи тело, оно је још више оитерећавало дух. Да впдимо шта веле за Гимнастику. Ово је постарији и познатији предмет, па ће изасланици бити обратили иовећу иажњу на њ. А према свему досадањем ми можемо очекивати, да ћемо и овде наћи мехаиизма ма у ком облику. Ево да извадимо све шта се вели у извештајнма о овоме. „Телесно вежбање у врло мало школа нредаје се по унутсгву, а најгоре у школама жепским...." „Гимнастика се на пеким.местима никако не учи". „У телесном вежбању (вели изаслаиик крајински) нашао