Просветни гласник
ДУХ НАСТАВЕ И ВЛСПИТАЊА
ностаде главно меето за иидустрију и радиност. Морепловци, које је краљица потпоиагала обиђоше све делове света. Један Енглез (Рихард) откри (1553) пут у Архангел на леденом мору, а рускп цар (1569) даде једном енглеском друштву искључнво право трговине уРусији. Белики морски јунак Франц Драк угледа се на Португалца Магелана. Он бегае нрви Енглез, који је (1580) предузео пут око земље. Он је био тај, који је донео таку корисну биљку као што је кромпир из Америке у Евроиу. (Ово расгиње засејано је у Енглеској 1586, а одатле нренето у Француску, где је још године 1616 као реткост
изношено на краљевски стО. У Немачку су нренети тек 1650, а у Доњу Саксонску тек 1740 године). Пловидба Енглеза у Источну Индију започела је крајем шеснаестог столећа. Прво иеточно индијско трговачко друштво основ;:но је 1600 године. БаШ у ово време основане су и колоније у Оеверној Америци. Валтер Раљиназваоје колонију, која му је на уираву дата, ио имепу своје неудате краљице Виргинија т. ј. девојач/са земља. Највећу славу доживела је Јелисавета у борби противу неиобедиме флоте (армаде) шпапског краља Фплипа II. (Наставиће се)
• -в -Ф— ф -о- •
ДУХ НАСТАБЕ И ВАСПИТАЊА у Србијж од год. 1870. до 1882. По ибвештајкша иеасланичким и другиш иовориша Нанисао Ј. МиодраговиА
(II а с * До сад смо сврлшли оно, што је за дечији дух чињено. Сад имамо да разгледамо оно. што је за тело чињено. Кад се опазила нека иедаћа у духовноме раду; кад се видело да се никако не постиже оно, што би иастава требала и хтеда да постигне; кад се, шта внше, нуно нута ириметило, да оваким радом наставним дух и ум више опадају, но што напредују и јачају; кад се прави нсихолошки узрок није знао, онда се рекло, то је за то, што је занемарено тело. Само је „шепз запа т согроге запо". За то морамо да обратимо пажњу н на тело. Да и тело развијамо. И ето отуда је гпмнасгика и доцније „ Наука о чувању здравља" и „Иозиавање човечнјега тела". Гимнастика је иајстарија од ове три у школн. Она је увек имала да развија тело, онако, као други предметн дух. И она, бнће, да га је у старо доба н боље развнјала но сад. Али
■г а в а к) ово није за то, што је она сама бнла савршенија, него за то, што се она друга страна, духовна, није развијала у овој мери. Претерано развијање духа носи собом слабост тела; неразвијање духа носи собом развпјање тела. Иретерано духовно развиће, или, што се зове, преоптерећивање духа, упропашћује тедо. 'Гако је гпмнасгика некада п,ривидн'о више чинила своје, пего што га чини данас. Оно, што је она могла и чинила некада, то може и сада ц свагда, иод условом да је све друго исто. Чим ово друго није исто, и њен се утицај и резултат мења. Кад се дакле видело, да и поред гимнастике нешто ч>али, тело болује и дух слаби^ онда се иристунило засебитој нези тела и здравља, и отуда у школн Хигнјена п чување здравља. Опа се је прво нреиоручивала иаставницима, да је они знају, на да се по њеним захтевима управљају у школи и настави, а за тим је видимо и у школу уведену, као