Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ ДРЖАВ110Г ПИТОМЦА У »ПАРИЗУ

Ш

Од Факултета на иариском университету онај, у коме се предају науке коЈпма ја морам обратитп највећу пажњу према мојим обвезама, јесте Факултет за књижевност (Гасике ез 1еЦгез). Овај Факултет обухвата поред наставе из нолитичке историје још и фплософске студије, историју књижевности и изучавање живих језика. Ученицп, који се заиишу да сдушају предавања на овом Факултету, дужни су, када буду спремнп, положпгп исппт који се зове лисанс за књпжевност (Исепсе ез 1еЦгез). Овај лисанс делп се на четири врсте: лисанс литерарни, лпсанс философски , лисанс историјски и лисанс са напоменом „живи језици". Даједном ученику буде допуштено да нолаже ма који од ова четпри реда лисанса мора даје претходно узео потребан број инскрипција и слушао предавања најмање годину дана. Ученик који је добио диплому лисанса има нраво да нолаже докторат ((1ос1.ога1 ез 1еЦгез). Само се но себп разуме да сам ја према мојој обвези ступио у овај Факултет с намером да се спремим и иодожим лисанс историјски. Овај испит састоји се из два дела: специјалног испита из историје с геограФијом и оиштега иснита, који је обавезан за све ђаке овог Факултета и који се састоји из грчког и латинског језика п тумачења неколико за то нарочито прописаних Француских аугора. План, по коме мислим да свршим моје студије за које сам послан, овај је: Како сам по члану 1. црав. за држ. питом. обавезап да слушам и нолажем испите из свију предмета историјског одсека у који сам записан и како нрема университетском уређењу постоји само један испит (лисанс), то ћу време за спрему расноредити тако, да овај испит положим што Је могуће у краћем року. Пошто пак Францускп ђаци проведу око снреме за лисанс најмање 2—3 године, природно је да мени као Србппу треба више времена за спрему, јер ми је нотребно много више да радим поред Француског језика још и на класичним језицима, грчком и латинском. При свем том ја ћу гледати да тај испит положим најдаље за две године. За те две године носећаваћу нредавања и радићу на свима оним предметима из којих сам обавезан према програму подагати испит. Сем

специјалног рада на историји старог, средњег п новог века, одредпћу време које ћу посветити спремању општега пспита, при чему ћу нарочито обратити пажњу на тумачење класичних аутора Француских, грчких и латинских којп су обележенп у програму за дисанс. Главни иак мој рад биће концентрисап на спреми специјалног испита т. ј. на изучавању историје с историјском географиЈОМ. Ну како је за темељито обрађивање историје нотребно још и познавање других помоћних наука, као што су: падеограФија, диндоматика, хронограФИЈа, хераддика, СФрагистика и т. д., то морам оставити потребно време и на обрађивање тих студија и носећивати часове на којима се тумаче те помоћне науке за историју. Спремајући се из целокупне историје имаћу свагда на уму то, да сам се полазећи овамо као државни питомац обвезао специјално обрађивати средњевековну нсторију у коју долази и исторнја оне државе која је на својој територији дала станиште српској нацији заједно са релиђијом и литературом и којаје са оружјем у руци очувада тековине старе цивидизације од навале сваковрсних варвара те тиме одржада клице из којих је поникао ведики ренесанс западни. Овде разумем Византијску Историју, којој мисдим да покдоним највећу нажњу не само сада у раду око целокупне историје, већ којој мислим да посветим и сав онај остатак времена, који ми претекне ношто будем положпо испит дисанса. Мисдим да неће бити неумесно ако овде будем укратко објаснио г. министру, за што најважније место у мом нлану дајем Пизантиодогији, за што највећи део мога рада жедим да употребим на нзучавање њено. Овде мисдим да у некодико речи обедежим важност те епохе историјске и досадашњи рад на иснитивању њеном. Византинска нериода је, може се рећи, једна од најтамннјих и најмање нознатих епоха исгоријских. Она се тек од новијег времена почеда са већим интересом изучавати. Запад, који је са наЈвећом марљивошћу обрађнвао поједине епохе историјске, као да је до скора с презрењем гледао на историју Визангије. Та нехатост да се дасно објаснити, кад се узме како је здо мишљење владало од пре, а још и сада вдада, о Византији. По