Просветни гласник

ПИТОМЦА У ПАРИЗУ

.'107

том мишљењу — како га бележи један млади грчки писац — „царство византинско било је политичко чудовиште, у коме се ређају неспособни цареви, копајући очи један другоме; у коме није било ни ваљаности ни способности војничке сем можда у туђинских најамника који час нуђаху своје услуге, а час се наметаху на гнусну управу; у коме су прква и држава биле смешане и градиле ужасну збрку; у коме се цео свет бавио детињаријским питањима теолошким, ма да није постојало истинског осећања релиђиозног; у коме су, место једног народа или једне народности, били само евнуси који су управљали и робови којима се управљало; у коме су научници, када се не чашћаху погрдама у теолошким споровима, писали поеме у облику јајета или ласте; у коме је цивилизација изумирала венући". Монтескије и Гибон, који су први обратили пажњу на византинско царство, својом неправедном оценом много су припомогли да се створи то мишљење, и то први испитујући површно византинску историју а други узимајући за базу својих историјских теорија да је хришћанство проузроковало пропаст старе цивилизације, пад римске силе и незнање средњега века и да је јеленизам византински одговоран за тај преврат, Резултат овога мишљења био је тај да су западни писци поклањали врло мало пажње византинској империји и до скора били врло немарљиви и лабави у изношењу и оцењивању услуга које је ова источна монархија учинила цивилизацији. Та немарљивост ишла је дотле да су с презирањем говорили о царству византинском давајући му погрдна имена: „царство опадања," „Вааетр1ге" и т. д. Новији историчари западни, испитујући езактније историјска Факта, впдели су да је то мишљење пређашњих писаца једнострано и неправедно. Они су показали, да ако хоће да се донесе праведан суд о ВизантиЈЦ како с моралне тачке гледишта тако и политнчке, да је треба свагда упоређивати са сувременим народима а не са образованим старим светом или данашњим морално п политички развијеним државама. Да побију укорењено мишљење, које је без основа, да је тобоже византинска историја само дуг низ опадања политичког, да је то држава немо-

рала и корупције, онп су с иронијом запитали присталице тога мишљења: Зар десет векова живота византинске државе не показују јасно да је ваше мишљење иогрешно? Чиме се може протумачитп то дуго трајање имперпје ако не дурапгном радљивошћу њеном с поља и изнутра? Тврда организација и животиост њена — веле опи — показала се с ноља у пепрекидној борби са сваковрсним варварима, који и ако су је често победили, опет не беху кадри да је сруше и униште. Унутра пак показала се темељитост њена у борби и уништењу свакојаких јереси и у учвршћењу зграде црквене. Истина нрпнции монархијског наслеђа нијележао па онако чврстој основи као на занаду, што се јасно види из тога Факта, да од осамдесет владара који су се изрећали на престолу византинском од смртп Константинове па до пада Цариграда, било је 15 убијених. 7 ослепљених или унакажених, 4 затворена у манастиру и 10 натераних да се одреку престола. Ну поред тога огледа се стабилност у држави, кад се узме да немпри и револуције у сразмерк према дугом трајању царевине заузимају мали простор времена. Доказ стабплности је и трајашност династија. Тако три владара, који се законпто ређају после Теодосија, владају 60 година, четири владара из куће трачке господаре 60 година, пет царева пз друге куће трачке седе на престолу 84 год., династија исавријанска држи се 86 година. Ни за све вл адаре византинске не може се рећи да су били слаби и немоћни, већ напротив може се казати да је број неваљалих владара релативно много мањи него на западу. Опадање појединих династија не траје дуго, већ се брзо прекраћује оснивачима нових дпнастија, и ти нови узурпатори већином су људи пуни енерђије и мудри владари, после којих се „царство — како вели хроничар Манасија — та баба појављује као млада девојка накићена златом и драгим камењем (тт]Г удаИр ттјг (Јсм>1,ЛЕСаи шд ходцџ уЈ>гтог>пата/.ор шс џаудадоџосоугтаџ)"■ Треба само поменути Тодосија Великог, Јустинијана законодавца, Ираклија победиоца персијског, Константина Погоната, Васплија Маћедонског, Лава Мудрог, Константина ПорФнрогенита, па славне цареве из дпнастије