Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ ДРЖА1Ш0Г

ПИТОМЦА У ПАРИЗУ

Комнсновнћа, Ласкариса као и династије Палеологовића. Да су Византпнцп заслужни веће снмггатије, а њихова нсторија дубљег проучавања иоказује н то што је то био за онда најцнвилизованији народ у -Јевропи, који се од свију народа највише борио да одржи своју егзистеннију н у исто време очува образованост Јевропи. Цариград је бпо сместиште цивилизаторске углађености која је била сваког часа изложена инвазији варварској. Тако на ту колевку ренесапса нотоње цивилизације јевропске нападају у IV веку Готи, у V веку Хуни и Вандали, у VI веку Словени н Анти, VII веку Персијанци, Авари и Арављани. од VIII—X века Бугари, Русп и Мађари, XI веку Кумани, Печењези и Селџуци, XIV веку Турци. Са запада пак нападали су Византију Нормани и Крсташи 1098 и 1202 год. Цариград је јуначки пздржао све те наиадаје п за све време свога егзистовања остао је пајвећа трговачка и индустријска варотп средњега века у хрпшћанству, која је једина сачувала цивилизаторске традиције Атине и Рима. Шпански Јеврејин Бењамин Де Тидсл у 11 веку диви се развијеносги .јавног богаства у Цариграду, сјајпој цркви Софији , сребрним и златним стубовима по црквама, мозаику и иозлаћеним салонима царских налата. Престоница византинске империје била је жпво трговачко место, куда су се стицали трговци из свију крајева света. Овај источни Париз средњега века славио се разним својим индустријским производима, од ко.јих на прво место долазе разна ткива, свиле, ћилпми, накити, музички инструменти, мозаик и т. д. При свем том ми не можемо тражити у Византији какве велике ориђпналности и многих нових творевина. Улога њена била је више да очува ону тековину коју је наследила од старог образованог света него да ствара ново. Како је она вршила ову улогу сведоче нам разни јевропски путници и грчки ппсци, којп нам нричају о многим узоритим делима уметништва, која су се чувала у Цариграду. Хинодром је био пун пунцит статуа, од којих је много пропало после освојења крсташког 1204 год. и носле пада Цариграда, 1453 г. Па не само да је Византија била, тако рећи, чувар старог музеја, већ

нам је она очува-^а и наследство старе грчке н римске литературе. Док је цела Јеврона жпвела у мраку варварства п незнања и кад се беху нзгубпле н носледње зраке кратког просветног ренесанса Карла Великог, дотле су Визаптници још непрестано радили на науци иотпирујући огањ старе културе Атпне и Рима. У Цариграду се још непрестано преводио и тумачио Платон и Аристотело и друга светпла старе ФилосоФије п књижевности. Колико је Цариград у оно време био цењен на западу као извор науке види се из тога, што је довољно било учити у њему па да се постане научним велпканом на западу. Тако Љутпранд је надмашио латинске писце на западу у 10 веку за то што је бпо провео неко време у Византпји. Арављани су бпли ученици византински. И ако је главна заслуга Византинаца да цивилизацију што су вршили улогу чувара музеја, дуж.пост библиотекара или што су копирали стара класичка дела. опет не смемо рећи да Впзаити.ја није апсолутно ништа ново створила. На основу старе тековпне она је покушала да пзведе бар по нешто своје орићинално. Тако на пољу уметности она је створила нову вештину, ко.ја је и данас очувала њено име. Впзантински стил у архитектури распростро се у брзо но цело,] Јевропи. Црква св. СоФије, коју је подигао Јустинијан служила је као модел црквама св. Марка у Млецима, св. СоФп.је у Кијеву, Владимпру и Новгороду, цркви Вазнесења у Москви п св. Исака у Петрограду, многим црквама у Србији (Дечанима, св. Аранђелу и т. д.) и Бугарској. Овај византински стнл има својих репрезентаната чак и у катедралама Јужне Француске. Па и у мајци уметништва, Италији — како вели један Француски нисац претходници и учитељи ГаФајилови били су с ночетка имитаторн и кописти византинских модела. Не само у уметништву већ и на пољу литературе гледали су Византинци да штогод привреде „Ниједан век — вели Гамбо — ове цивилизације, коју као трулу представљају, није био неплодан. После Василија и Златоустог имала је она историчара Агатија, памФлетисту Прокопа и ноету Пизидеса. У 8 веку имала је Јована Дамаскина, у 9-ом Фотија, у 10-ом Лава Мудрог и Порфироге-