Просветни гласник

АСПИТАЊЕ КАО НАУКА

453

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА ОД Александра Вена ГЛАВА ОСМА копструЈстивпе ужешиостж

(Наставак)

Конструктовна способност руке Шкодека пастава у писању и дртању јесте једна врста образовања руке. Са свим је погрептна она уобнчајена метода, по којој деца одмах почињу писање, без икаквих претходних вежбања, и то им је нрви ручни рад. Ме1уу тим писање стоји доста високо међу осталим ручним уметностима, па с тога треба да му претходе лакша вежбања. Простија веџбања у цртању без сумње су лакша него писање; а осим тога, прављење симетријских Фигура, којеје сцртлњем свезано, јесте занимљивији и за то пријатнији посао, него писање слова. Природни ток (ред) у прииреми за иисање, највише одговара методи, по којој се у Дечијим забавиштима рука веџба. Јер, по тој методи рука се најпре веџба у прављењу предмета од иловаче различнога облика, на онда се на ово наставља исецање свакојаких фигура од артије, и тек онда се постенено деца уводе и веџбају у цртању најпростијих шара. Кад се деца најпре извеџбају у оваким радовима, онда ће им и писање бити саразмерно лакше ; али поред свега тога, онај прелаз од цртања па пнсање слова, остаје доста велики. Механичке умешности имају у себи и један чулни елеменат, који се мора заједно развијати са елементима покрета (с развитком ручне окретности и умешностп). Дете има да ради по неком моделу или каквом цртежу, и у том случају оно мора тачно схватити све појединости оне слике, коју хоће да репродуцира. Ово се обично сматра као нега (кул-

тура) чула. Међу тнм, то је више неговање навике или свикавање, да се чулне особине примете и запазе; а ово опет зависи од тога, у колико те чулне особине могу да заинтересују ученика, који нх посматра. И саме поједине ствари могу по себи бити за ученика интересантне, и иривући му пажњуна себе.Оваквог интереса може имати један мали модел, који ученик треба да изради од иловаче, или каква цртежна шара, коју он треба да нрецрта, али никако ирављење слова. Сем тога, још може послужити као потиора и онај интерес, који се у ученику изазива осећањем сопствене снаге т. ј. оним задовољством, што га ученик осећа, кад негато може да створи и уради својом снагом. Али оваког интереса може бити тек по што ученик добије мало умешности за рад. У опште, писање слока јесте најнезанимљивији посао, и баш због тога је и у толико пре нотребно, да се најире предузму она претходна веџбања, па на њих да се настави писање. Ја, дакле, сматрам, да настави у писању треба да претходе она простпја веџбања руке по оној методи, како су та веџбања удешена у Дечијим Забавиштима. Али овде одмах морам наиоменути и једну околност, која, чини ми се, може да учини па да се та веџбања злоупотребе и тако постану опасна. Ја сматрам као једну изопаченост, кад се та веџбања узимају као цељ па се ученкк сувише у њима изгуби и задуби. Сваки човек иотребује до неког извееног етепена мучне умешноети и снаге за чулно разликовање за све послове у људ-