Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

КАО НАУКА

ском животу, а посде то је потребно и као припрема за виша знања. Али, само за поједина занимаља и занате потребно је са свим велико образовање ручне умешности и окретности, а са овим прво васпитање деце не може се бавити, те с тога не треба ни терати са свим далеко с онима вецбањима. Дртање симетријских Фигура и елегантних курФи (вијуга) са свим је добра ствар за ова ирва веџбања; јер на тај се начин рука веџба и њена уметпност усавршава и заједно с тиме буди се интерес код деце. Али и ова су веџбања само средство за извесну цељ, па према томе се морају и удесити. Доцније ће некад доћи време, кад ће поједине индивидуе свој таленат за цртањо развијати и добити оне умешности, које су за вештака илп цртача потребне ; само ово не спада у прво васпптање деце. Јер, кад се сувише рано попустп поједпниа наклоностнма неке деце, те се она много задубе у један извесан рад, за који имају велике љубави, онда се тиме само ремети њихов правилан развитак. Према тиме, не може бити никаке сумње о томе, да је са свим умесно и врло корисно да се прва веџбања у цртању доведу у свезу с писањем, као што се то с више страна и препоручује, и у дечијим забавиштима ради, само ту морамо одвојити систематичко образовање ручне умешносте у дечијим забавиштпма'). При самом пак писању, треба имати на уму анализу облика ; јер само на тај начин радиће се по оном правилу, које гласи: „од простога сложеноме" једино што би се иротиву ове методе у нисању могло рећи, то је, да је она сувопарна и незанимљива. Ученик ће се пре подстаћи, да по

') На основу темељиог познавања дечијих забавишта и њивог рада, могу потврдити, да нема ни спомена од те претераности, уручнимвеџбањнма, коју Беи наводи. Он је морао тако уверење стећи у неком забавишту у коме је радила личност, која ни сама не познаје дечија забавишта. Лреводилац.

, угледу наппше једно читаво слово, него његове поједине саставне делове. И премда се одрасли — као на пример рекрути у војсци — могу задржавати и на извођењу овако елементарнпх покрета, опет код деце то стоји друкче, јер она имају мало вол.е за таке ствари, и полако савлађују тешкоће на које у таком раду наиђу. Јер то су иста онака веџбања , као и веџбање у музичкој скали, кад се хоће музика да учи. Са свим млади учоници немају никаке воље за така веџбања , јер им нису ни мало занимљива. И због тога је потребно, да се почну читава слова писати чим се претходним веџбањима рука за то осиособп, и ако због тога не треба напуштати веџбања у нравим и кривим цртама и другим саставним деловима. До схваћања нагиба слова, њихових димензија и удаљења, дете долази помоћу финог осећања за видљиве облике, које је код различних индивидуа врло различно, а које се најбоље култивише (негуј е) веџбањима у цртању. Но за цељи првог васпитања није нужно, да то осећање буде развијено до неке дсобите Фпноће. Свака необично велика обдареност за неку вештину, обично чини, те се појављују недостатци у другим важним духовпим особинама. Сви ученици треба да се толико усаврше у нисању, како ће бити у стању да ппшу довољно читко и разумљиво, а нарочито да умеју са свим правилно писати она слова која се међу собом мало разликују по облику. Али учптељева ствар није, да он тера у нисању до вештачке висине. Ја мислим, да је овим довољно јасно одређено у колико и шта треба да се узме из вештине цртања за ова прва веџбања, која нретходе писању и потпомажу га. Ја овде узимам у обзир само елементарна веџбања, јер сматрам, да више стадије цртања не припадају у опште образовање. Перспективно цртање по истинским предметима, сма-