Просветни гласник

457

цуском. На послетку Зборник је увеличан историјама појединих наука, којпма је поклоњено пет нових књига, а које је све израђивао Хе®ер (Ное^ег). Тако ту видимо : Историју физике и хемије од иајстаријих времена до нашега времена; — Историју ботанике, минералогије и геологије; — Историју зоологије ; — Историју астрономије ; — и Историју математике. Тако се, ето, одржао и разгранао Диријев Зборник опште историје. Нова књижевничка генерација тамо не зазире од седином обасутих ауторитета ; нити се тамо мисли, да сваки од себе и своје радње ваља свет и цивилизацију да почиње- И тпхоћа и истрајност у раду јављају се пред нама на сваком кораку и у самој литератури Француској, ма да она припада народу, који је са своје живахности, пргавости и несталности највише на свету извижан, премда се не може устврдити, да је то и толико по правди учињено. Да оставимо сад на страну Диријев Зборник опште историје, па да се обрнемо средишгу његову, Иеторији Француске, те да видимо ко' јпм се духом Дириј у томе послу руководио. Видели смо раније да је још 1838 Дириј 4 издао Историјску географију средњег века, којој је по том, 1840, следовала Историјска географија Француске до 1453. У тим је делима најбоља научна приправа за озбиљне историјске студије, пошто је земљиште позорнпца историјских догађаја, и пошто историјски догађаји често баш земљиште и као узрок свој имају. Ове претходне или неизбежне узроке радње историјске изучавао је В. Дириј и у нарочитој књази Оишти иристуи к иеторији Француске (1п1;го(1ис11оп §епега1е а ГШбМге ЛеГгапсе), у којој се говори о земљишту, раси, особинама њеним и о утицају земљишта Француске на разне особпне духа народнога који се у разноврсној историјској радљивости показао. Али се писац није ни само на томе задржао. Ево шта он говорн о иутевима којима је водио изучавање историје Француске у предговору к Историји грчкој која је раније изашла. „Кад сам, пре више од нола века, био ђак у трећој години школе за проФесоре, смислио сам план да посветим цео свој научни живот писању историје Француске у осам нли десет свезака. Еад сам постао проФесор, латим се посла. Али премећући наше старе галске темеље, наи-

ђох на много камења римскога, и да бих га добро познао , кренух се у Рим. Дошавши опет у Рим, познах да је на образованост латинску Грчка силап уплив извршила ; ијасе кренух из Рима у Атину. Наши летописци прпповедају како је Годфроа Буљонски ушао у неку цркву са богатнм резаријама и сјајном стакларијом, и ма колико дамујежурно било, како је остао дуго, посматрајући часне иконе, и како је на време заборавио читајући натписе на свецима, и слугаајући приче о чудесним животима њиховим. Он је гледао, слушао, али се није умео одвојити. Исто се то и мени догодило у оним престопицама генија човечанскога. Ја се толпко забавих гледајући у њима велике и лепе ствари, да је оио што сам мислио да постане само претходпа студија, у ствари постало 'занимање свега мога живота". Алп ипак није писац заборавио ни на оно дело које гајетим путем повело. Сама Историја Француске изашла је први пут 1852 године, и иосле се тога много пута прештампавала, особито као школска књига, удешавана према различитим школским програмима. Пред нама је издање од 1866, које чини део зборника Оиште историје. Оно је подељено у две књиге. Прва има 694 а друга 678 стр. У тгрвој је историја од најстаријих времена, па до краја владе Хенрика II, 1559 године. У другој је остатак историје од почетка владе Фрање II (1559), па до краја за сто дана обновљеног царства Нанолеоновог 1815. Одатле па до времена издања дат је хронологички преглед догађаја. Књига је штампана збијено и ситним словима у оној малој осмини Фрапцуској, која је свуда позната. Колико се држи до јасности и разумљивости у Француској, види се по томе, што ни у овом облику књига није пуштена без карата и илустрација У првој књизи има седам карата. На првој је : Галија, јужна Бретења и северозапад Германије под владом римском ; на другој : царство Франака меровиншких; на трећој: царство Карла Великога ; иа четвртој: Француска пре крсташких ратова ; на петој : Француска у почетку владе краљева из куће Валоа; иа шестој: Француска под Лудвиком XI; на седмој : Франнуска под Фрањом I. Осим тога књига је окнћена са 160 илустрација у тексту, на којила се у слици виде разна места или споменици 58