Просветни гласник

463

штиле даљпну међу капиталима као што је иара уништила даљину међу народима. 10. Растење насељепа. Вешто и нлодно владаве Филипа Аигуста и светога Лудвика необично је нотпомогло напредак и множење насељења, дајући друштву средњега века оно што му је највише требало: мало реда, мира и сигурности. Жоанвиљ нарочито тврди, да се насељење умножило, и не може се о томе ни сумњати, кад се погледају велики нослови који су у томе веку извршени, и кад се погледа радљивост, коју Је он у свачем развио. 11. Университети. Није било знатнијега манастира. а да у њему није било школе ; а кроз дванаести век подигло се у границама старе Галије 702 нова манастира; у трпнаестом пак подигло пх се 287. Али се толико осећала потреба за наставом, да све те манастирске школе нису биле довољне. Појавише се друкчије школе по свима великим варошима. Како је било оскудно с књигама, и како су биле скупе, настава је живим говором постала од преке потребе. Чим би се који чувен проФесор разгласио на ком месгу, ученици би гомилама к њему трчали, али је у средњем веку све узимало облик удружења или еснаФа. У Паризу, у Анжеру, у Орлеану, у Тулузу, у Монпелје-у и проФесори и ученици образоваше под именом университета удружења или заводе, који су имали многе повластпце. Университет париски имаоје своје статуте од Филипа Августа из године 1215; и на тај су университет долазили ученици из свију земаља, јер се у школама предавало језиком латинским, који је у средњем веку био општи. Университет је био подељен на четири Факултета : богословијски, правни или канонички, медецински и књижевни ; у овом последњем се учила граматика, реторика и ФилосоФИЈа, аритметика, геометрија, музика, астрономија. Римсгсо се право нарочито учило у Орлеану; медицина у Монпелје-у. Књижевни је Факултет бирао ректора, коме су се и осгали Факултети покоравали. Знатне су биле повластице, којима су ученици привлачени у ове университете. У парискоме унизереитету је било петнаест до двадесет хиљада ученика, којима с.удије варошке нису ништа могле учинити, које нико није могао затворити за дуг, а који су, међу г гим, врло често узнемиравали варош својим

распрама и иступима, алије између њих само у тринаестом веку изашло седам папа и мноштво кардинала и владика. Од како је пало римско царство, наука је остала у рукама свештенства, и само се свештеницима давала; университети су билп пут којим је наука опет дошла у световне руке. Университет се нариски истина називао најстаријом кКери *) краљевском и тврдињом вере католичке. алн ће он на скоро по том имати у свему хришћанству тако велики ауторитет, да је више пута прпсилио и папе и краљеве да рачунају с њиме. 12. Сколастика. У дубљини вере своје средњп век је дуго времена само богослове пптао о разрешењу велпких задатака, које без престанка поставља о себи самој и о Богу. Али се, на иослетку, пробуди та радозналост н наспрам других, и од тога времена појави се на ново ФплосоФија, која се била већ ире шест стотина година угасила, и иојави се са особитим неким карактерним особпнама, по којима се прозвала сколастиком. На молбу калуђера из Бека свети Анселмо написа у једанаестом веку свој Монолог, у коме почпње у смелој претпоставци говор о човеку који не зна ништа и који помоћу једино ириродних средстава почпње тражити истину.У том је послу разум прост понизни слуга вере, јер се Анселмо служио умовањем које је Аристотел уиотребљавао за проналажење научних истина, једино у намери да истим путем докаже верозаконске истине. Кад су касније шпански Јеврејп с арапског на латински превели многа дела Аристотелова, за која се у пређашњем веку пи знало није, јер се дуго времена знало само за различите делове Оруђа, тринаести је век стајао као засењен тим новим богатством, и Аристотело је тада као прави господар завладао на свима катедрама ФилосоФије. На несрећу дуго учење његових првих књига, које ондашњи научници нису били добро разумели, затурило је дух средњега века наједанпут, с којега се, после, с претешком муком сишлоСва наука би сведена на голу Формалну вештину умовања, и мислило се да је истина у свакоме силогизму, који би само с иоља изгледао нравилно склопљен. Није, дакле, сколастика била известан систем ФилосоФИЈе, нити какав велики научни зборник о великим ') Према тпуегвиав која је реч жснског рода.