Просветни гласник
60
ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ
2. Тома Бла,клок, рођен у Шотланду, 1721 године а ослепио од богиња у 6 -ом месецу живота. Отац му је био сирома, а и необразован али инак он је се старао, да му сип не остане без икаквог образовања. Док је Тома још мали био, отац му је читао књиге, које је он могао разумети, азакоје је он у опште показивао необичну тежњу. Од свега су му се највише допадале песме, и по што је мало поодрасто, почне и сам да подражава песницима, и да сам саставља песме. Кад му је било око 20 година, умре му отац, п онда га узме код себе једаи лекар у Едпнбургу, и д& га, да слуша предавања на унинерзптету. Ту је слепп Блаклок добро напредовао како у језидима тако и у наукама. Нарочито је изучавао ФилосоФију и теологију, и на послетку је добио и докторат теологије, и после као проповеднпк служио. С научењацима свога времена био је у додиру, и они су га високо ценили као спремна човека. Своје песме штампао је неколико пута, и то му је донело велики приход. Сем тога, он је написао и многа друга дела, а нарочито теолошка. За музику је такође имао дара, исвираоје у више инструмената, а најбоље у Флауту. Кад га ко год јако увреди, он му се освети на тај начин, што му спева каку сатиричну песмицу. Али оваке своје творевине није никад штампао. Доцнијеје оставио проповедничку службу на је у своју кућу узимао младиће на издржавање, и ту их је учио језицима и фплософским предметима. Међу својим ученицима имао је и Американаца, и многи су од њих доцније постали врло угледни људи у својој домовини - Блаклок је умро 1799 год., у седамдесетој години живота. 3. Слепи Јаков (презиме му је непознато)^ рођен у селу Нетри у Хесенској, а ослепио од богиња кад му је било IV, година. Још као дечак слушао је предавања из религије у школи свога места, али, како је био сиротан, то је морао да се најми код једнога у селу, да чува гуске.(Р). Као даровит дечаи^ он је измислио једно средство, које му је служило као окатима писање и читање. За тај посао он је употребљавао дрвене штапиће од 90 с. м. дужине а дебљине као мали прст. На овим штапићима (рабоши) он јеурезивао целом дужином неке знаке, који су му значпли слова и речи, и то два реда на сваком шта-
4 73
ппћу. Кад му негато прочитају из књиге, или кад он сам пгго год хоће да забележп, онда он то зареже на штаповима опим својим знацпма. Овај посао вршио је врло брзо и вешто. Кад га после о нечему занптају, што му је забележено, у штаповима, он само узме па пита прстима оне зарезотине и чита „ка из књпге". Једну целу ствар не може, наравно да забележи на једном штапићу, него мора да употреби за неку опшпрнију белешку читав дењак, и за то он све оне штаииће , на којима су белешке о једном истом предмету везује заједно у један дењак, који он такође обележи знаком, те да зиа о чему му „књига" говори и да је може лако наћи вад му затреба. Кад неки пут поведу разговор о садржппи неке књиге, која му је прочитана, а он одмах оде у своју „библиотеку", па нађе дотпчни дењак, раздрешн га и чита редом у кратком изводу цело прочитапо му дело. Оваким радом, овај је слепи дечак обратио на себе иажњу свију становника онога места, и услед тога дозволе му да с племићском децом иде у школу, где је он учио рачун, зенљопис, историју и код многих свештеника латински језик. Доцније је и даље учио, п вели се да је био на послетку и лекар у том истом месту. 4. Петар Јоханзон, рођен у Кнапелу у Шведској, а изгубио вид у трећој години, и то од богиња. Још у младости он се је вежбао у ручним радовима, и доцније је сам правио многе дрвене алатке и ствари, тако: кола, колица, сонице, н точкове. А сем тога умео је да обруча бурад и каце; да кује и да прави ножеве, код којих су у корицама били други мали ноасићи скривени. Умео је и метале да слепљује, на и дугмета да прави. За свој вигањ сам је правио мехове а и другима продавао ; па чак умео је кожу да штави и да ципеле шије. И у шуму ишао је с&м да сече дрва. Па сем свега вели се, да је направио за себе чак и једну виолину. Новце је познавао по тежини и по окрајку. Он је играо и карата с окатима; а означавао их је ноктом на једном крају, и по тим знацима који су били за окатога тешко приметни, он је иознавао које је која карта. (У осталом овом су се методом многи слепци служили, само што су пеки место означавања ноктом убадали карте иглом).