Просветни гласник

515

дар за памтење речи итд. све се то једно уз друго ређало по површипи лобање. Грозна ова слика психолошке »теорије душевних моћи в бешесе спојила са најнекритичнијим и најненаучнијим посмастрњем. Кад се погледа ненасита жудња човекова да што дубље продре у тајне свога срца и своје будућности, онда је са свим појмљиво, што се беше развила нека врста „летеће френологије" којаје ирилично дуго заменила средњевековну хороскопску Астрологију. Па шта да помислимо и шта да рекнемо, кад

нико мањи до сам главом Август Конт философ , сматраше да у Френологији лежи будућност Психологије?! Шта да мисли човек кад нађе по Коптовој системи Историју ФилосоФије представљену но новој основи и у тој историји види, да се Фридрих Гал одмах на прво месго до Канта меће!! Поред најкритичнијег ФилосоФа ставља се најнекритичнији свих савремених неФилосоФа, — није ли то права иронија, која тако елгатантно показује какав је био ништаван утицај ФилосоФије на ОСТале науке. . (Насгавиће се)

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ дсба Маржје Терезије од 1740—1780. Пише Лешар ДесиошовиИ

(Наставак из XXII 6 0 малим (основним) српско народним школама до 1770. годпне. Да су Срби у Угарској и до 1770. године када је и државна власт иочела водити бригу о школама), имали цриличан број својих народних школа,—које у старим писмима зову мале школе, то се види из онога што сам у пређашњим чланцима навео. Нама се сад, по себи намећу ова питања: где су те школе постојале и колико их је било ? Шта се у њима предавало ? како се предавало ? каквим успехом су деца свршавала те школе ? како су их деца похађала? Ко су били учитељи у тим школама ? какав им је била плата какав положај каква спрема? Данас је пе могуће одговорити тачно на сва та нитања, но ми ћемо ипак изнети оно што смо покуиили у том погледу, да бар олакшамо посао онима, који на том пољу хтели буду и даље да раде. Где су постојале мале српске школе и колико их је свега било од 1740 — 1770 године, то је данас врло тешко навести. Тачна званична статистика датира у Аустро-угарској од владе цара ЈосиФа, а дотле што се у том погледу налази, свеје прнближно и не ноуздано, особит%што се нас Срба тиче. Ми ћемо овде навести по разним белешкама где

свеске од ир. год.). су српске школе постојале, те ћемо после изпети и приближан број српских школа у том одсеку времена. У Будимској епархији, што је по своме обиму врло пространа, но по броју душа најмања било је одувек највише српских школа. У архиви Будимског танача нашао се један спис од 1745 године, из кога свиди, шта су поједина места те епархије разрезивала на издржавање својих школа. Ево тога прегледа:

Ђур

10

Фор.

Идош

10

Фор

Коморан

25

1)

Печвар

20

Т

Острогон

10

Ј)

Сечуј

12

Т?

Сент-Андр.

150

V

Жумберак

12

•п

Чобанац

10

Г

Љнчуг

20

V

Помаз

25

Ђ

Борјат

28

Ђ

Калаз

10

»

Будимир

10

Л

Будим

100

Петран. нур.

10

»

Бата

15

»

Јаковала

10

У>

Пешта

50

п

Вилањ

10

Ђ

Шошкот

6

7)

Шиклуш

40

Г

Чип

5

«

Бремен

15

«

Ковин

25

п

Болман

15

г>

Ловра

15

п

КачФала

20

п

Адоњ

5

V

Тарда

5

«

Алмаш

15

•п

Суљош

6

п

Пантелија

10

т>

Кишвалуба

20 65*

1>