Просветни гласник
515
дар за памтење речи итд. све се то једно уз друго ређало по површипи лобање. Грозна ова слика психолошке »теорије душевних моћи в бешесе спојила са најнекритичнијим и најненаучнијим посмастрњем. Кад се погледа ненасита жудња човекова да што дубље продре у тајне свога срца и своје будућности, онда је са свим појмљиво, што се беше развила нека врста „летеће френологије" којаје ирилично дуго заменила средњевековну хороскопску Астрологију. Па шта да помислимо и шта да рекнемо, кад
нико мањи до сам главом Август Конт философ , сматраше да у Френологији лежи будућност Психологије?! Шта да мисли човек кад нађе по Коптовој системи Историју ФилосоФије представљену но новој основи и у тој историји види, да се Фридрих Гал одмах на прво месго до Канта меће!! Поред најкритичнијег ФилосоФа ставља се најнекритичнији свих савремених неФилосоФа, — није ли то права иронија, која тако елгатантно показује какав је био ништаван утицај ФилосоФије на ОСТале науке. . (Насгавиће се)
ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛА У УГАРСКОЈ дсба Маржје Терезије од 1740—1780. Пише Лешар ДесиошовиИ
(Наставак из XXII 6 0 малим (основним) српско народним школама до 1770. годпне. Да су Срби у Угарској и до 1770. године када је и државна власт иочела водити бригу о школама), имали цриличан број својих народних школа,—које у старим писмима зову мале школе, то се види из онога што сам у пређашњим чланцима навео. Нама се сад, по себи намећу ова питања: где су те школе постојале и колико их је било ? Шта се у њима предавало ? како се предавало ? каквим успехом су деца свршавала те школе ? како су их деца похађала? Ко су били учитељи у тим школама ? какав им је била плата какав положај каква спрема? Данас је пе могуће одговорити тачно на сва та нитања, но ми ћемо ипак изнети оно што смо покуиили у том погледу, да бар олакшамо посао онима, који на том пољу хтели буду и даље да раде. Где су постојале мале српске школе и колико их је свега било од 1740 — 1770 године, то је данас врло тешко навести. Тачна званична статистика датира у Аустро-угарској од владе цара ЈосиФа, а дотле што се у том погледу налази, свеје прнближно и не ноуздано, особит%што се нас Срба тиче. Ми ћемо овде навести по разним белешкама где
свеске од ир. год.). су српске школе постојале, те ћемо после изпети и приближан број српских школа у том одсеку времена. У Будимској епархији, што је по своме обиму врло пространа, но по броју душа најмања било је одувек највише српских школа. У архиви Будимског танача нашао се један спис од 1745 године, из кога свиди, шта су поједина места те епархије разрезивала на издржавање својих школа. Ево тога прегледа:
Ђур
10
Фор.
Идош
10
Фор
Коморан
25
1)
Печвар
20
Т
Острогон
10
Ј)
Сечуј
12
Т?
Сент-Андр.
150
V
Жумберак
12
•п
Чобанац
10
Г
Љнчуг
20
V
Помаз
25
Ђ
Борјат
28
Ђ
Калаз
10
»
Будимир
10
Л
Будим
100
1»
Петран. нур.
10
»
Бата
15
»
Јаковала
10
У>
Пешта
50
п
Вилањ
10
Ђ
Шошкот
6
7)
Шиклуш
40
Г
Чип
5
«
Бремен
15
«
Ковин
25
п
Болман
15
г>
Ловра
15
п
КачФала
20
п
Адоњ
5
V
Тарда
5
«
Алмаш
15
•п
Суљош
6
п
Пантелија
10
т>
Кишвалуба
20 65*
1>