Просветни гласник
516
НСТОРИЈА СРПСКИХ ШКОЛЛ У УГАРСКОЈ
Стој. Београд 15 Фор. Бан 22 Фор. Медина 8 „ Вел. Иван 6 „ Кећ 5 „ Мајша 12 , Вел. Нана 5 , Титош 12 „ Грабовац мала Мухач ' 6 » Стир с нарох. 4 „ Сигет 10 « ') Из тога се види, да је порез на шкле разрезиван у свакој општини, но да ли је у сва кој општини и школа срнска постојала, не може се констатовати. Православне општине те епархије доста су малене (местимице су биле састављене из две, три -Фамилије), те је по више места образовало једну парохију, а а у парохнјалпим местима, ностојале су уз цркву и школе, те свој прилици у свакој општине бејаше школа и учитељ, али је то писмено ииак један доказ, да су све општине школски порез разрезивале а школе су по свој прилицн бар у парохијалним местима постојале, а таквих места, могло је бити у тој дијецези око тцидесет, те је било и толико школа. Ако узмемо, да је та епархија тада бројала око 20*000 српских православних душа, онда је једна школа долазила на 6 — 700 душа, што је за оно доба збиља врло млого. Што је у тој епархији било толико српских школа, узрок је, што су се Срби те епархије бавили поглавито трговином и занатима а и једно и друго занимање већ по себи иште већи ступањ образовања, те је и свест за школе ту била много живља но у другим крајевима. Па и осим тога, ови предели, одкада се ослободпше од Турака бејаху вазда на миру те је ту и цивилизација могла нре да продре, но онде, где су бивала непрестана војничка логоришта н ратна попришта, и где је и у мирно доба српска страна с пушком У руци чувала дању ноћу границе оних земаља у којима беше настањен народ српски. Живећи помешани с другим народностима, Срби ту пе могоше остајати за њима, те је и то један узрок, што су ту свуда подизане српске школе, а у том погледу узимаху ондашњи Срби пример од својих суграђана иротестантске вере. који млого полагаху на образовање школско. Иза Будимске дијецезе било је по свој прилици највише српских школа у Архидијецези, што се иростире у Срему и једном
делу Славоније. Ова епархија могла је тада бројати око 90 —100*000 душа. Делила се на шест протопоиијата и 175 парохија, као што се то види из додатка првог илирског регуламента. Факт је да је ту и нре Митрополита Павла Ненадовића било доста српских школа а с каквом се енергијом овај митрололит заузимао, да се школе у тој дијецези подижу, показали смо већ у једном првашњем одељку. Да је његов труд уродио лепим плодом, о томе не може бити сумње, јер при преустројству школа у Граници (177 1—1776) г. затекло се по званичним извештајима у самој Петроварадинској регеменги, која је 1776 године, по званичном попису бројала само 25.566 иравославно-срнске душе тридесет и осам српских школа 1 ). Па кад узмемо, да је та регемента износила тек трећину душа што су припадале тој епархпји; кад узмемо, да су провинцијални крајеви те епархије и богатији и да се у њима налази више повећих варошица п села, онда морамо закључити, да је ту број српских школа морао биги још и већи. Епархија та могла је дакле п до 1770 год. бројаги до деведесет школа од којвх су особнто одликовале школе у Карловци, Иригу, Земуну Вуковару и Осеку. Бачка епархија просгире се међу Дунавом и Тисом у данашњоЈ Бачкој жупанија, а њој нрипадају и неке мање општине што леже и изван Бачке жупаније, као што су Сегедин, Мишколц, Јегра и друге. Званичним актима даје се доказати, да су српске школе о 17401750 постојале у Јегри, Сегедину, Бајн, Сомбору, Суботици, Сенти, Футогу и варадинском Шанцу (Новом Саду); од 1750 налазимо их по свима селима потиског крунског дистрикта, а од 1760 годнне у свима местима Шајкашкога батаљона, а нема сумњедаихје било н по осталим селима и варошицама средње Бачке и питомог подунавља, тим пре. што су од 1740 — 1770 године ту владичанствовала два за школе врло заузета човека, наиме, владике Вћсарион Павловић и Мојсије Нутник. За обојицу се зна, да су у својој резиденцији издржавали о своме трошку вишу школу за образовање клира српског; па када сесетимо циркулара Митрополита Ненадоваћа
■) Г. Витковић »Споменицн II. стр. 337.
1 ) Еп§е1 Ј. Д сћ. §е8сћ1сћ1е с!ез ипдапзсћеп Кејсћез књ. 2. стр 260 ц даље.