Просветни гласник

историја српских

што се односе на поднзање сриских школа у сремској диједези, онда можемо на сигурно закључити, е су се и ова два владике тако исто заузимала, да се гаколе српске и у Бачкој диједези подижу. У шездесет места, у којима се Срби ту настањени били, узмимо најмањи број, па ћемо ипак имати до четрдесет српских школа, што сету већ до 1770 године затекоше. 0 Банату, у коме се тада нахођаху три епархије, теже је говорити, пошто су онде становали Срби и Романи помешани. Обе ове народности исповедају вероисповед православну па како су се тадашњи писци обзирали више на вероисповед но па народност, то је тешко позитивно рећи колико је онде бнло Срба, колико ли Романа. Један писац из тога времена, који нам у повећој књизи даде вераи опис те провинцнје рачуна сво становништво у Банату на 450.000 душа по народности он рачуна, да је у провинцијалном Банату било Срба 78.780 а Романа 181.639. Некаје у граници, која је бројала 132.000 душа, било толико исто српских душа, као н у провинцијалу, онда би ипак у цео Банат могао бројати тек око 150.000 српских душа 1 ). Да је у Банату било српско-народних школа и до 1740 године то признају сви званични писци онога времена, исто тако признаје се тада, као и доцније.да је романски народ те нровинције био нремашколама врло непаклоњен, а напротив, сви страни писци хвалезаузимање српскогнародазасвоје школе те нрема томе, колико је у Банату »нациопалних" школа било, оне субнле искључиво српске. Кад је директор Јанковић примио управу над српским школама затекао их је 40, од којих су 21 доведепе у бољи ред а 19 су раснрострањене. У Границп Банатској нахођаху се у исто време 24 школе, те тако 1 ) Ргапи 6п8сНш „Уегвисћ ешег роПИасћеп ип(1 пашгсћеа 6е8сћ1сћ4е <1е8 Тетевуагег Вапа1ез 1п Вг1еЈеп ап 8ипс1е8 ^епоавеп ип<1 ^е1ећг1е. — 'Шеп 1779 стр. 196. Напомињем овде, да је и чувенп Ј. Вартенштајн наставник ц васпитач цара ЈосиФа другог, нанисао за високог васпитаника свога посебну књижицу о Банату. Ова расправа Бартеншгајнова оста у рукопису, а можда би нам она о одпошајима Срба Бапатских у прошдом столећу дала бољега објашњења. Још ћу овде приметитп, да су се до почетка овог столећа налазилп ти рукониси Бартенштајнови у библиотеци некога Церониша у Олмицу, а шта је после с њима било, нисам могао ништа више дознати.

школа у угарској 517

је цео Банат, ировинцијал и граница 1770 године, бројао шездесет и четири школе. Неколико српских школа нахођаху се и преко Мориша (некадашњој Јапопољској крајини). те тако је у три епархпје: Вршачкој, Темишварској и Арадској могло бити 1770 године до седамдесет срнских школа. Нрелазимо на Пакрачку и Горњо-Карловачку дијецезу. Тачан број душа у тим крајевима не могасмо наћи, но свакако достизао 250.000. Овде је био притисак хрватских сталежа и милитарних власти највећи, те су ту Срби са својим школама стајали иајгоре. Но да је и ту било српских школа, о томе има више напомена. Тако се спомиње да је Херцог Хилдбургхаузен, дошавши за команданта у Вараждински генералат, затекао неколико српско-народпих школа'), а већ смо у прогалом одељку сиоменули како је Љубибратић, обргатар Градигаке регименте све народпе српске школе укинуо и место њих немачке увео. Све нам то показује, да је и ту било српских школа, али, где су биле и колико их је било, о томе не нађосмо никаквих података. Да је у Накрацу до 1770 ностојала срнска школа, то смо се уверили из аката тамошње архиве, а исто тако нађосмо у архивн тој једно писмо, из кога се уверисмо да је и у варошици Слагинк српска гакола посгојала. (Из те нериоде сачувано је само нонегаго од списа те архиве, а да је иста остала у целости, можда би се у њој и више шта о школама у Славонији наћи могло). Исто тако у Горњој крајини налазимо на трагове гакола сриских, што их мимогред спомињу званични писци, Немци и Хрвати. Тако бележимо, дајеуПлашком постојала српска школа јога 1744, исту школу походили су 1770 године нетнаест ученика 2 ). 5' Слуњској регнменти спомиње се српска школа у Новој Цркви год. 1769. У Оточкој у Залуганицн 1752, када су је ноходила 42 ученика. Још исте године нредлагала је пуковна команда да се успоставе српске школе у Кореници и Косилу. У Личкој регименти спомиње се српска школа у Метку 1753, у Банији у Јасеновцу 1770 када ју је походило 43 ученика. Ми спомињемо ') Уашсек Рг. 8реб1а1 <ЈеБсћ1сћ1е (1ег МШ1агј*ген2е \У1еп 1875. 1. ст. 171. *) ЈМ<1ет II. 582.