Просветни гласник

484

ЗАПИСННК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Као и у пређашњим двама делима има и у овом доста погрешака, које ћемо споменути местпмиде, да бисмо иотврдилп свој суд, што имамо о овом делу. Сваку животињу почиње неком одредбом, која нема смисла, на пример: Име. Животиња, која код нас не живи, већ од нас на далеком југу у топлим нределима, на којој тамошњи народи носе терете по земљи, гди је чист песак за 7, 8 и више дана, да због песковитог земљишта скоро ништа ие родв, та се животиња зове камила. То име код нашег народа носи и мужак и женка и младунче. Даље погрешно је, да је грба од меснатог ткања, да има нети одељак у желуцу за воду. — Сурла служп слону место горње вилиде, кроз њу пије воду. — Беверица затвори ону страну са које ветар долази, а да се не би угушила, направи на противној страпи други отвор. — Горила са вођима и батинама папада на људе. — Осећање само на кљуну у патке. У језику има много погрешака, на пример: хранење гди, без да тело повреди, селење, са прстима обухвата, са обема ногама скакуће, детлић избуши кору трулих дрввКа^ измилио, желудцу, отсељава, дивље пловке долетају код нас, летити. Пређашња група животиња водоземци, сад се одваја у водоземце и гмизавце, а у овој књизи је задржано старо водоземци. Учитељ се може користити овом књигом, јер је прпкупљено доста материјала у опису и упоређивању сродних животиња, само бојати се, да не падне у погрешку механичког учења, јер овде нема пичег, што би руководило носматрању ирироде п не води се нпмало рачуна о оном, ш го деца већ зиају. Како је ова књига намењена учитељима, требало би да има свуда упутства, чега овде нема. Према свему наше је мишљење: Да у овој књизи нема уираво оног, чиме треба да се одликује овака књига од осталих обичних Зоологија, а ири том има ногрешака у излагању као и у језику ; на с тога се пе може препоручити за школску књигу. 8 Јуна, 1886, год. у Београду. Д р. ј Л. ј^тефановић јзор. јЗ. Ј одоровић

Усвојено је мишљење г. г. ре®ерената и одлучено: да се дело не може примити и препоручити за школску потребу. РеФерептима је одређен хонорар свакоме но тридесет (30) динара. IX Прочитан је реФерат г. г. дра Л.азе СтеФановића и Борислава Тодоровића о двема књигама г. Николе Стојановића учнтеља, под насловом: „Познавање прпроде за Ш и познавање прнроде за IV разред". Тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету Разгледали смо дело : „Познавање природе за III и IV разред, саставио Ник. Стојановић, учитељ, и мишљења смо да се не може нрепоручити за никакву потребу, јер има много погрешака. Примера ради навешћемо неколико крупнијих. Еод описа краве има овакпх погрешака : пос има две носне рупе око којнх су ноздрве; неки рогови иду округдо ; труи није округао (обао), већ више ћошкаст; у литоњу упада храиа кроз други отвор ; из литоње упада храпа у снриште, а одатле неки део се нретворп у крв, а неки иде у црева и као непотребна излази напоље (ђубре, балега); свуда где људи живе налази се крава. Одмах се говори о змијама у опште, место да се опише у III разреду по програму змија отровница — камењарка. јер пешчарка долази у IV разреду. И даље пише : „довде смо ирешди две групе животиња : сисави,е и тице". а међу тим пре тога долазе у књпзи жабе н гуштери. Змнје могу номоћу репа врло далеко да се пруће, да скачу. Отровпице јаја своја задржавају у репу и отуда се рађају живи змијичићи. Код корњаче нису разликовани штитови по телу од костура испод њих, већ је све то узето као оклоп и костур. Даље онисује као једну корњачу и сувоземну и водену. Код гљива је корен жидичаст, множење њихово бива дедењем гљива на комадиће на парчиће, зрнца. Код бора : од земље до грана, зове се дебдо и обичнојебез икаквих грана, оно нак место одакде гране почињу зове се круна. Гране се рачвају прпшљеиасто. Лишће израста из једног кореча по два и два