Просветни гласник

Записник главног просветпог савета

заједно. Он нодносн сваки климат. Тујеразмножавање шумског дрвећа описато погрешно положиицама, шго је један од наших љубитеља вртарства (воћарства) пробао на дуњи као неки куриозум. Тако и остало дрвеће множи се — по овој књизи — издандима, положницама и прпорцима. Код описа јеле има: шишарке су љускасте, а у свакој љусци на дну унутрашње стране налазе се две семке, а на сиољиој сграни има опнаст приперак који израшћује. Из стврднуте смоле може се добити териентинско уље и бела смола. Обоје добиће се онда, кад се смола са водом помешана препече (дестилише). Ако се стврднута смола дестилише без воде, онда се опет добија терпенгинско уље, а оно што је остало у казану као џибра, шљакна, згура, јесте онај колофонијум којим се натиру гудала од"виолина. Од угљена или сагореле смоле добија се гар (киверус). Да пређемо на оиис минерала. Бода са амонијаком може уништити мрље на хаљинама. Вода од шишарака буде црна. За тим се дода зелена галица а вода ће поцрнети. Та црна вода је црно мастило, а таложи се на дно за то, што се галица и шишарке не лепе једно за друго. Олово се налази у земљи помешано са земљом (глином) или сумиором ц т. д. Руда се меће у нарочите пећи, а оздо се ложи ватра. Руда се у пећима загреје, олово се растопи, а из пећи се пушта растопљено олово кроз нарочите славине (цеви). У иећима носле остаје само згура, а олово се растопило и одвојило. Такоје погрешно исказано и добијање цинка, жнве, злата н бакра. На страни 135 погрешно је пречишћавање сумпора и ливење шппака сумиорових. — Зелено стакло гради се од песка, непела и соли. — И стрелице су од белуткова иеска, а образовале су се, од удара грома. И тако даље узима као стрелпце кристале белуткове што народ зове сгрелице. — Снег постаје као и киша. — Воде са укусом лековите су као и вруће ц народ се лечи. — Ветар допоси здравље а и болести, он иомаже у раду, а и одмаже. Из наведених примера види се, да ни језик није углађен као шго би требало да буде. Можда је сувише ирнмера исписано у овим редоввма, а то је учињено једино да се потврди кратка оцена исказана у почетку. Иресуде над делима књижевничким у неколико

су као и судске пресуде, иа је потребно да се добро утврде разлозпма, јер би се књижевнпци могди љутити тврдећи, да су пристрасно осуђени. Нисмо хотели излагати, како би ваљало да буде оно, што је иогрешно, јер би то одужало овај посао. Ако писцу буде сгало, да дело преради и иоправи, наћи ће о том што треба у свакој Зоологији, Вотаници и Минералогији. 3 Јуна, 1886 год. У Београду. Др. јЛ. рТЕФАНОВИЋ јЗор. јЕ>. " Јодоровив Усвојено је мишљење г. г. реа>ерената и одлучеио : да се ни једна ни друга књпга од г. Ник. Стојановића не може примити и препоручити за школску потребу. РеФерентима је одређеп хонорар свакоме по иедесет (50) динара. X Прочитан је реФерат г. г. дра Лазе СтеФановића и Ворислава Тодоровића о „Познавању природе за II разред основних школа', које је дело у рукопису поднео Д. Ј. Иутниковић учитељ министарству нросвете с молбом, да се откупи и о државном трошку штампа. РеФерат гласи : Главнои Просветном Савету Прегледали смо рукопис: „Познавање прпродеза II разред основне школе. (Ручнакњига за учитеље). Написао Д. Ј. Путниковић учитељ, и нашли смо ово што долази. Дело дело израђено је у облику предавања, и то у нитањима и одговорима тако, да питања заузимају већи део онако, као штојето у старим катихпзисима. Ако учитељ зна предмет и познаје методику, он ће према својој деци умети лако удешавати питања; а ако га не зна, овака питања му неће ништа помоћи, већ ће напротив одмоћи, јер ће научити децу да механички одговарају на пнтања. Ако је такав глупак, да му треба сва питања из књиге научиги или по књизи питати; онда такав човек не треба да је учитељ, и тешко школи с таким послеником. Могло би се прпмера ради узети по једна животиња, биљка и ми« нерал и израдити у оваком облику, а остало да буде као упутство, у коме треба казати