Просветни гласник

486

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

како ће учитељ прикупљати и показивати природне ствари, како ће руководити децу у посматрању прнроде, како ће докучнти штаје деци познаго, како ће даље то знање прожирити, иоредити и у ред довести. Деца се питају у оном, што могу знати и пре него што су учида у школи; а ставити све у питања па и оно, што никако не могу знати, нема смисла. Природа се не учи из књиге, већ у нрироди, и за то ваља у овом правцу дати учитељу упугства. У овој књизи мало има од упутства, само је у предговору речено неколико речи у опште, и има местимице ситних напомена, како ће се радити, па да се нешто нокаже, а осгало је већином игра речима у многобројним питањима. Поред тога има и других погрешака, од којих ћемо навести неке. У Јужној Русији живе дивљи коњи, а тако пише да има дивљих оваца и коза. У говечета реп и рогови су округли. Говече има њушку. Врсте говеда (а тако је и код других животиња) по боји и величини. То нису врсте, већ сојеви или расе, одлпке, суврсте. — Шљива се земљом храни. Вода уђе у земљу и растони је, у тој води има пуно растопљене земље. Земља је црна, али кад уђе с водом у жиле, она се промени и није више црна, него постане беличаста. Тако је погрешно и даље цело правило на X таб. другој страни, где се говори, шта бива од хране, коју је корен усисао. Креда би се растрошила у јакој ватри. Где у брду има песка налази се често и нека бела земља. То је креда. Белуци нису сви једнако тврди, најтврђи је кремен. Кад се два белутка ударе иеколико пута један о други, осећа се доста јак мирпс; по томе се може да позна који је камен белутак. Кад се два белутка ударају једаи о други, искачу варнице, јер се од једног откине какво парченце, усија се од јаког ударања и то је варница. Стакло се прави од чистог белутка. Он се ирво ситно истуца, па се после метне у врло јаку ватру. Ту се истопи и пачини се стакло, од чега се после разне ствари праве. Код гвожђа има више погрешака : Тако растопљену руду пусте да тече из пећи у калупе. Угљен згорева и од њега мало улази у оне шипке од ковног гвожђа (у грађењу челика). Сребро се вади из руда у великим пећима од прилике као и оне у којима се гвожђе топи.

Поред оваких погрешака нма пх и у питањима: Који је део на овчијем телу највећи, а који најмања? На ком има највише делова мањих? Како кажемо кад овца виче? Шта има место предњпх горњпх зуба? — Како се зову ове ноге, а како ове? Који су делови округли, а који пљоснати ? (Код козе). Одговори су у непогпуним реченицама, и ако би се слаб учитељ држао оваког упутства, онда би пао у ту погрешку. Према наведеном наша је оцена ово: Познавање природе, о коме је овде реч, не може се примити за школску књигу. 6 Јуна, 1886 год. у Београду. Л р. С тефановив ]З ор. јр. Јодорови-а Усвојено је мишљење г. г. реФерената и одлучено: да се дело г. Путниковићево не може прпмити за понуђену цељ из разлога поменутих у реФерату. РеФерентима је одређен хонорар по тридесет (30) динара свакоме. XI Прочитан је реФерат дра г. Ник. Ј. Петровића и г. Бор. Тодоровића о рукопису г. П. К. Шрепловића „Јестаственица" удешена по наставном програму за III разред основшкола, које је писац поднео министарству с молбом, да се као ручна школска књига за ученике основних школа штампа о државном трошку, Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Прегледали смо рукопис: „Јестаственица" удешена по наставном програму за III разред основне школе, израдио П. К. Шрепловић, учитељ, и част нам је поднети о том извештај. У овом рукопису обухваћено је све што је прописано за III разред основне школе наставним програмом од 20 Јуна 1884. Но није подесно везапа стручносг с описом. Писац је желео да задржи тип стручности, а да буде и за децу разумљив. Тако вели да је „лоза пшб", а мало даље описује шиб овако: „шиб је дрвено стабло, које из поданака тера