Просветни гласник

487

10 до 80 см. високе гране и гранчице". А баш та страна је и најтежа но и најважнија у Јестаственици за основне школе. Код појединих примерака заборавио се писац да описује оно, што .је напред иставио, па говори у опште о Ботаници. Тако код раста у место да говори о расту, он казује иод б. ово: „стабло нашег дрвећа састављено је из коре, дрва и сржи". Поред тога напоменућемо још ове погрешке. Еод јелена пише: „рогови се код мужјака сасуше мадо по мало на доњем крају, па онда отпадну. Кад настане јесен, тада сви напусте своја скривена места ужасном риком и скупљају се у гомиде и т. д. онисује неву општу борбу између јелена. Штете од једена нема скоро никакве". А што поједу поврће и усеве и искваре младу шуму, зар то пије велика штета? Л.ов на једене на коњима описан је као да је то обичан лов. 0 жаби. Описује у почетку жабу пе казавши поименце коју, и веди да се у видпцама надазе бодљиви зуби, и да мдадунци промену 17 облика и зову се: пуноглавци ; а међу тим зу6М се налазе само у горњој вилици и по непцима. 0 корњачи. „Оклоп је састављен и озго и оздо из две јаке кошчане и шарене плоче". Еорњаче имају рожасте шарене штитове, а испод ових је костур. „Живи по песковитим и шумским пределима, по барама и потоцпма". А после тек додаје да има две врсте. „Корњача тамани пужеве и гљисте, који чине штету, јер нагризају корен и стабло од мдадих биљака". Гљисте се хране само трулим биљним деловима, а пужеви једу лишће. „Свилену бубу гаје сада ио целој земљи. Има сисаљку којом сише сок из цвећа". Нити се гаји по целој земљи, нити сише на сисаљку. Паук. „Због његовог убода и издив отрова у рИну, производи болове, с тога је врло опасан". Тако мисле само простп људи. Пијавица. „И на гдави и на репу имају округласте рупе за сисање крви. Због њине употребе води се врдо велика трговина". Пијавке ннсу рупе, нити њима сишу крв, нити се сада води врло велика трговнна с пијавицама. Раст. Погрешна је одредба о грму о круни, о шишаркама да постају па дисту, оне што се узимају за чињење и бојење.

Буква. Иогрешно је да успева на врховима брда и планина, да швшарке за чињење расту по дисту, да се отровним буковим жиром хране људи, а међу тим само га могу јести свиње. Липа. Погрешно је, да се горњом кором везују виногради место да каже диком; и да има две врсте липе бела и црна, кад у околини београдској имају три врсте (речене две и липодист), а у Флори Србије има четврта врста. Круине су погрешке код калајисања помоћу нишадора, у објашњењу како је ностао камени угаљ, како се вади из руда бакар и одово. Према свему казаном паше мишљење је ово : Јестаственица, о којој је овде реч, не може се примити као шкодска књига, да се штампа о државном трошку. 10 Јуна, 1886 год. У Београду. Др. ј 4 }. ј Ј. ЈГ етровић рор. јЗ. уодорови:а Из разлога у реФерату поменутих, Главни Просветни Савет одлучио је: да се дедо г. Шрепловићево пе може примити за шкодску потребу. РеФерентима је одређен хонорар сваком ио тридесет (30) динара. XII Прочитан је реФерат г- г. Светислава Вуловића и Живка Поиовића о другом делу „Француске синтаксе" од г. Живка Недељковића проФесора. РеФерат гдаси : Главном Просветном Савету Част нам је подпети савету своје мишљење о спису г. Живка Недељковића „Француска синтакса II део", који нам је савет ради оцене изводео дати. Овај је спис, као што се и из насдова види, само наставак списа истога писца „Француска синтакса, I део", о ком смо већ изјавиди савету свој суд. Према ономе, што смо онде напоменули, могао је писац преходно исправити и овај део, те тиме знатно смањати кодичину наших замерака. Овако мо-