Просветни гласник

'— 1 —

К О М Е Т А М А

557

бележења Факата исаитавих, којима немапоговора, којима се нема ни у чему оспоравати јео уобразиља ту није вмала места. То беше база осигурана астрономији ; али она оста недоиуњена, јер Формулишући Факта таква каква се ироизноде, она остају нема на узроку који их онредељује. Ееплер је застао иа половини нута ; никада се човек не заустави несретније и не приближи више једном великом открићу не учинивши га. Тај заночети рад довршио је Њут'н, и Њут'н је то учинио једном речи: „Сунце нривлачи планете према директности мас& а обратно четвороуглу дистандија". Кеплерови закони и сав меканизам света потвче логично из те нросте изреке. Очевидно је, одиста, да ће једна звезда која иролази кроз домашај сунца бути савијена унутра на своме нуту у толико више у колико је њена брзина слабија на истој дистаннији, или дистанција већа претностављајући јој увек исту брзину ; ако пролази врло далеко од сунца, она ће се удалитп мало од свог иута и оиисаће хиперболу ; она ће скренути више и обићи ће једну нараболу ако прође у мањој даљини. Ако је још ближа, биће доведена на свој нут, обртаће се око сунца као чигра око центра: то ће бити планета; рачун доказује да ће она направити обухват једне елипсе или круга, да ће га она обићи са све већом брзином ка аерихелији (близина, кад је најближа сунцу) а све мањом к афелији (даљина), и да ће трајање револуција расти као што то доказују Кеилерови закони : Атракција је дакле универсални закон и регулатор сунчаног система. У сред тог лланетарног света тако лепо уређеног, где сваки има своје место п обилази ћутећи свој пут не вређајући свога суседа, у сред тога нравилно уређеног света, велимо, видимо где се изненадно јављају од времена на време комете, те чудновате звезде које изгледаху старима као да носе на себи зрачни венац, златне витице и нрете свету са неизбежним несрећама. Аристотело држаше да су оне образоване од паре, од испарења са земље. Сенека имађаше иравилнији појам о њима; он држаше да оне долазе из далека. из дубина небесних, и да се тамо опет враћају ; он је рекао да ће доћи дан кад ће се оне боље иознавати. „Доћи ће време кад ће ово што је за нас тајна постати знана

истина откривена радовима многпх векова; родиће се један човек којп ће казати од куд оне долазе, за што се оне разликују од других иланета, каква је њихова величина и нрирода..." Врло чудновато п за дивљење предвиђање у тој далекој епоси, које је XVII век узео на се да реализира као какво пророчанство. Само, у место једног човека по Сенекином нредсказпвању. родили се два који се узајамно допуњаваху: Њуг'н и Халеј. Мвћемо да паведемо прво Њутна, да прикажемо прво његове радове. Знање је освојење људског духа; оно је постало лаганим и трудипм суделовањем свпју нристуиајући и радећи на њему увек на један исти начин. Знање, наука отночиње испитивањем особитих Факата, ио том се иста грунишу, резимирају њихови заједпички услови, једном речк открију се закони мање више оишти но којима то бива, и, на нослетку, нолазећи увек од простога ка општем, открије се један иринции који обгрљава све законе, сва испитана Факта. Све то постаје наука онда, када се од општега може сићи на иросто, носебно, кад се могу да израчунају и нротумаче закони и Факта, кад се може решпти сваки проблем са којим се сусретнемо. И Њут'н је резимирао целокуину астрономију у атракцији (прпвлачна сила); он јује применио на комете без најмање неизвесности и двоумлења. То су материјалне масе коЈе долазе у правој линији к нашем свету нз врло удаљених простора; оне потпуно подлеже нотреби скретања са свога пута (еКтаИоп) атракцијом сунца и морају описати једну од трију орбитних облика што ова атракција заповеда : ако дођу лагано, опе морају описати и кругове или елипсе и постају праве планете; ако брже дођу, оне морају просто скренути са свога иравца и обићи параболе или хиперболе ; и, по идејама времена, ако оне дођу из бескраЈних нростора и опет се у њих врате, оне пролазе само бесконачним елипсама, то јест иараболама. Така беху Њутнова предвиђања; проблем комете беше тако решен у напред : беше једном наступио један особити случај који се могаше израчунати и који ностаде сјајан доказ принцииа саме атракције. Њут'н доби у скоро нрилику да га докаже. Једна комета, која се појави 1680 годпне, остала је знаменита по својим знацима. Она