Просветни гласник

578

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФНЈА У ФРАН 1УСКОЈ

XIII веку то исто чини Фрањо Асиски из религиозне, претераности. После тога се утврдида тајна исновест као једина призната. Сабор у Латрану 1215 године тражио је да се сваки хришћанин бар један пут у години исповеди, а посдеје, пошто су јереси почеде јако ширпти се, сабор из Тудуза тражио 1229 да се исповест врши три пута у години, и да је онај сумњивзбог јереси, који то не би чипио. Исповедник је, кроз цедо време средњега века, налагао п казни онима који се исповедају, и то нису биде само модитве н иостови, него много пута н тедесне казне. Свети Дудвик је сам себе шибао неким многостручннм бичем, идн је заповедао своме исноведнику да оп то над њим изврши. Краљ енгдески Хенрик II нретрнео је да њега јавно годих рамена п на коденима, бичем избију покрај гроба Томе Бекета, жртве његове. У едучају потребе, и кад није бидо нри руци свештеника, за дуго се могда исновсст учинити и сваком другом од хришћана. Жоанвиљ прпповеда, како се у Египту конетабд Кипарски исповедно њему, и даму је он рекао: „Нека сте опроштени оном моћу, коју ми Бог даје". Таква се исповест сматрада као подутајна. КонФирмација се вршида одмах после крштења, кад је крштени био у зредијем узрасту; а од кад су се почеда крштавати млада деца, конФирмација се вршила у време зрелијег узраста. Скоро до IX века венчања се нису вршила унутра у цркви, него пред црквеним вратима. II сад се на истоку онима који се венчавају мећу на главу металне круне, што је на западу бнло донекде у обичају, на се, носле. изобичајило, Сабор у Павији од 850 год. наредио је да болесници примају посдедње помазање; ади је црква то забранида онима који би били искључени од причешћа. 8. Празници. У XIII веку празници су се биди јако намножилн. Побрајање, које је године 1229 учинио сабор у Тулузу, показује да се са педесет и две педеље и педесет празничних дана више од четврт године посвећивало верозаконском празновању. Спрам обичаја данашњега времена , који празнике узбијају, ваља забедежиги, да су се онда сви нразници озбиљно светковади, и да су за-

! твором, иди глобом, иди канонично кажњавани они којп би чиниди иротивно. Жан Жерсон и његов пријатељ Никола КлеманФИ у почетку ХУ века, тужиди су се на мноштво цразника и на честе придике за пијанчење и иступе, које је народ у празницима налазио: Сувременик њихов Мишел, вдадика у Оксеру, старао се, да у својој епархији број празника смањи. У ствари празници оновременом народу нису били неповољни. Индустрија је бнла мадо развнјена, и нису јој празници много сметади, ма да су у ствари празници били узрок чами тадашње индустрије, али се од тога мало рачуна водило. 9. Постови иуздржљивост. Од временаКарлаВедиког часни пост и ношћење петка ностадоше обавезни на западу. Године 1365 забранише уз часни ност п масло и млеко. Од године 1368 пошћење субота носта обавезно за свештенике, а од њих то после примише и хришћани. Треба забедежити, да су од IX века, са све већим уобичајавањем поста, правила поста постааа мекша него у старије време. У први мах се уз пост смедо јести само један пут, и то хлеба и нресна зеља. у средњем веку уз пост се смело јести не само кухано зеље него и риба и гдекоје водене птице, шљуке итд., а обдапорни попови су се већ бринули, да списак уз ност дозвољених једа што већма рашнре. 10. Свештена водица. У првобитној цркви био је у обичају један обред који се узводи на најстарије религије. Незнабошци су имади пропис да се најпре умију светом водом, па тек онда да улазе у њихове храмове. Први хришћани умивали су образ и руке у легенима иуним воде. Овај обред, у исти мах хигијеничан и симболичаи, нримили су и мусломани: сваки се мусломан пре молитве умива. И у западноме се хришћанству тај обичај дуго времена држао , али се на скоро уобичајидо место умивања просто умакање црстију у свештену водицу или додиривање ките или четке, ком се 'свештеном водицом шкрона. 11. Часови, вечерње. До данас је западна црква сачувала римска имена часовима; „први ;< је у шест сати у јутру, „трећи" у девет сати ; „шести" у по дне; „девети" у три после по дне. Од четвртога века сдужида се једна служба у девет сати у славу си-