Просветни гласник

596

О К О М Е 'Г А М А

Као педагошко методипна књпга ка учптеље српске изашла је 1776. поиенута „{»учна књига нотребна магистрима" од Јанковића. 0 тој књизи је опширнпје у опом одељку говорено, а овде ћемо наноменути. да се првп део њен бавио сиецијално педагогиком и други методиком и устројством школа. Напоменулисмо, да је то био превод и прпменаједне немачке књнге, коју смо такође навели. Но ипак је ова књпга у српском школству важна у толико, што су сие дисциплине у њој изложене ; практиковале су се у српским школама угарским све до педесетих година овога столећа и што из ње видимо каква је била админпстрација тадашњих школа. Осим ове књиге, сномиње се још један превод од Фелбпгерове методнке, што ју је за своје ученике превео директор Стев. Вујановски. На тако званим нормалним курзовима овај су нревод учитељски капдидати преписпвалп и по њему спремали се за учитељски испит 1 ). Тачне статистнчке иодатке о броју школа при крају овога деценија можемо навести само за Банат. Године 1779. када је Банат утеловљен краљевини Угарској, затекло се ту 250 српских и влашких школа са 275 учитеља. Те школе походнло је 4168 ученика 2 ). Да су то биле скоро пскључиво срнске школе то ноказује тврђење једног другога статистичара

којп се у почетку овога столећа о Србима и Власима с иогледом на њихово просветно стање овако изражава : „Власи стоје на најнижем ступњу образовања. Изузевши неколико малих школа по селима, немају ови ни једну добро устројену народну школу. Много боље стоје Срби у томе погледу који скоро свуда по парохијама имају и школу понајвише по нормалном нлану уређену 1 ). Кад је код Влаха у школама била толика оскудица двадесет година после тога, како ли је ту морало бити за два деценпја пре ? За остале крајеве не могосмо наћи тачних података, но свакако су свуда српске школе бројно норасле. Овде морамо изузети хрватску границу, где се свакн покрет српски најенергичније од стране власти стишавао, те је ту и оно мало српских школа у том деценију обр&ћено у немачке. Кад узмемо у обзир све ово, мора се признати, е је у овој деценнји учињен велики успех у школству срнском, а томе је млого допринела и енергија новопостављених школских инспектора. Жалп Боже да се овај бујни иокрет тако брзо уталожио. Сметње и подметања са толиких страна морали су убити вољу на рад код директора, те се и одушевљење, што се према школама опажало код народа, полагано угасило. (Наставиће се)

0 К0МЕТА1А од Ж. ЈНгСашена ИРЕВЕО ЗДРАВКО РАЈКОВИЋ

(Н а с т Пре свега, има Комета коЈе се не морају никако вратити; то су опе које су, одбачене великом брзином, биле просто одступиле утицајем сунца и наставиле свој иут у облпку хиперболе мање више отворене или параболе ; оне су ван интереса. За тпм има комета које ') Један црепис те методике видио сам у библиотеди иокојвога иароха Сомборскога Димитрија Поповића. 2 ) 8сћжаг1пег 81а118(;јк. II. §. 105.

а в а к) описују доста издужене елинсе да их могу иренети врло далеко ван планетарног система. Не зна се с каквим се пертурбативним узроцима ту могу сукобити: така је чувена Њутнова комета или комета од 1680, која, пошто је ирешла 60 иљада миља сунчане површине, удалила се одатле на 36 мплиПеппап Ј. Д. ЗиЉЉсће Баг8(;е11ип§еп <1ев Кбш^тсћез ТЈп&агп ипс1,(1ег (1аги {гећоп^еп 1,апс1ег. \УЈеп 1805. I. 387.