Просветни гласник

О КОМЕТАМА

597

јарди миља и мора се вратити тек 8811 год. и сувише имамо да чекамо. Пут комете од 1864 год. мора трајати више од 2 милиона година; о н>ој не треба ни говорити. Ми ћемо да ограничимо питање на оне чији период, редативно кратак, не превазилази два или три века. Али, ове могу доћа а да се и не виде, у след рђавог времена или присуством меседа који смета проматрању. Неке иролазе између сунца и Земље, еклиптиди; оне се рађају и залазе с даном и избегавају нас. То нам спречава испитивање повратака који су опет нађени. На поскетку, има планетарнпх пертурбација које су помрачиле Лекселову комету. Јупитер особито има надмоћну акцију. Та је звезда 1,500 нута тако велика као наша земља. Тежина је тела на њој два и по пута већа него код нас, и пошто њено обртање траје дванаест година од прилике, има случајева да пролази далеко и могућности да прође са свим близу да не претрпи њену акцију или да јој не уступи, да у почетку покаже а за тим да изгуби пра вилност периода. Фејјова комета као да се је појавила 1447 год ; она ће ишчезнути може бити као и Лекселова. Епкеова као да је јако нападнута; то су оне неправилности које су му баш сјајан доказ, еклантантно потврћење. Али оне не објашњавају никако нестанак комете од 1556 — Сћаг1ев — (Јшп!.. Ту мора бити других узрока распадању. Као што ћемо сад видети, случај је донео те сазнасмо за чудновате преображаје. Аустријски мајор Бијела открио је 1826 год. у Јоханисбергу једну комету којој је дао по обичају, своје име •. десет дана после. Јамбар је примети у Марсељу п израчуна јој елементе: они бејаху онаки исти као и уједној другој комети виђеној већ два пут, 1772 г. 1805. Пошто њена периода траје 6 година и по, она је морала проћи впше пута а да је пико не види. Димоазо израчуна њен поиратк за 1832 г. то беше тачно ; она се поврати још 1838 и 1846 г.; изгледаше као да долази деФинитивно у ред иајвернијпх, кад, у последњој епоси, она поста предмет куриозног преврата. Валц ју је видео 20 јануара, неприметивши ништа изванредног; виде је поново 27-аг после нрекида од седам дана проузрокованог кпшом и виде је двогубу;

она се беше расцепила на два неједнакакомада, одвојена интервалом од 300,000 километара. Оба та комада, сваки по себиде, имађаху обичан изглед комета; од тада наставише пут тако раздвојепе, пдући једна за другом. Обе се вратише 1852 год. са истпм обликом, са орбитима готово једнаким, са разликом од петнаест дана у трајању њихових кретања са раздвојпцом од 2,500,000 километара. На, несрећу, Валцаспречи рђаво време баш у оном моменту кад је хтео, да ухвати прецпзно раздвој. Ма шта да је, треба да се свикнемо на мисао да се оне удаљују мало по мало и да губе усномену њиховог заједннчког порекла, но догађај који их је раздвојио беше само почетак дубљем распаду; новембра 1872 г. у залуд је очекиваху; она се не појави никако, али на њеном месту примети се, 27-ог грдан број звезда, које преливају и које настављаху онај исти пут који би и оне саме морале узети. У Монкалијери, 400 звезда беше избројано за један сат, 160,000 заједнуноћ; пошто су ти исти појави покрили скоро целу Европу, број тих звезда процењен је на 50,000,000 у једном нростору који ннје нн иљадати део земног орбита. Јесу ли оне делиКи она два комада раздвојене комете? Ми долазимо на питање : какви односи могу постојатп између комета и растурених, звезда које преливају ? III. Познато је какво се тумачење придаје тим звездама што нреливају: то су материјалне честице које пролазе кроз атмосФеру; ту нодлежу прогресивном отпору, који преобрази њихову живу силу у топлоту, и пошто оне долазе врло великом брзином, равном бар 25 кпломет. у секунду, излази да се морају загрејати топлотом која их топп, растури распали, отуда долазе оне светлосне бразде којах виђамо иа небу, стална светлост сагорљивих остатака кад су опе велике, а ублажени над аеролита (метеорско камење) кад нису ннкако растурени у дим на висинама. У обилном времену један изоловани посматрач изброј и скоро тридесет таких звезда за један сат, али има ноћи веома богатих у метеФима те врсте, и то су укек једне исте ноћи: ми ћемо навести 20 април 20 август, 14 повембар; у тим ноћима могао би