Просветни гласник

598

О КОМЕТАМА

их човек набројити до 200 у једном сату. И, пошто земља у тим датумима продази увек истим небесним путем, треба и да се сукоби са читавом рпом или гомилом тих нагомиланих одвећ малих космичких делића. Они могу стојачи непомичнн и очекивати н-ен пролаз, или да пине саставни део једног непрекидно обпављаног тока, једне велике космичке реке коју она прелази. Да испитамо то. Пспативања су у скоро ноказала да изгледа да те звезде од 14 новембра пролазе од једне исте небесне тачке, ридијантне тачке, и да се у своме путу удаљавају од свију страна: то је перспекгивпо дејство. У једном тунелу виде се сви паралелни слојеви зида удаљавајући се од једне једине видне тачке : линије свода изгледају као да се пењу, линије са земл>е да сплазе а стране се удаљавају хоризонтално десно или лево тако да ако их обиђу, протрче кроз њих, светла тела, веровали би да долазе са виднс тачке и удаљавају се у свима правцпма. Тако се тумачи и знаменити Феномен радијаитне тачке нрелевајућих звезда, по то је комплесна сила која производи у исто време кретања земље и кретања тих малих делића. Путннк који иутује на железници види како пролазе пред њим непомични предмети које он срета и мисли да они долазе са места коме он сам иде. С друге стране, један непомични посматрач који посматраоблике види их да долазе са њихове радијаптне тачке. Алп ако се десн да путник који је у кретању посматра облаке који иду у другом правцу, он им приписује правац којп немају а који је комоинација њихове и његове брзине. Учинимо сад примену те теорије на гомилу од 14 новембра. Ако она стоји непомична, ради јантна тачка биће у констелацији ка којој , иде земља у том тренутку а у осталом, прераздробљене, преливаће звезде, те гомиле пропраћене једне другима, удаљавају се са различитих места: гомиле те дакле, путују. II тако су те космичке гомиле токовп, реке материјалне честице које вечито нутују по простору као и све друге звезде и нотчињени су оним истпм законима којима и све остале звезде; свако зрно материје које се у томе простору налази јесте једна мала плапета, њу тако исто привлачи сунце, оне обилазе едиптичне орбите; то исто бива и са свима ј

оним делићима који претходе и који следују. Ми дођосмо до једног апсолутно сигурног закључка, закључка врло интересиог. Представимо себи једну обележепу линију, један пут на небу, налик наелиптичну линију каквог ноља за трку у којој кружи по концу једна ненрекпдна трупа космичких делпћа једне исте гомпле који продужују свој пут не достизајући једно друго, који убрзавају свој ход ка периФерији а успоравају к аФелији и на иослетку, откривају своје егзистирање сажизањем у атмосФери у моменту кад се са њом сукобе. Та нроста слика казује нам много, каз\ г је нам много, казује нам јасно. До данас се не могаше сазнати какав однос постоји између тих космичких река и комета: ми ћемо да нриступимо тој теми. 14. Новембра 1799 год., мноштво звезда показа изванредно богаство: то беше правн пљусак. Виђен је у свој Евроии, а особито у Америци ; Хумболт и Бонплан, који га посматраху у Кумани', држаху да гледају сјајну вештачку ватру која се уздигла до небеспе внсине и мешаше се са другим низовима звезда, светлосним нругама и ФОСФоросцентпнм метеорским камењем које је тако исто велико као и месец, а где кад и веће. Тај исти рој ноново је виђен осталих година, које су јој следиле, у истом датуму, али са мањом изобилношћу; он онадаше за време од седамнаест година, ио том се поче опет увећаватиза време других седамнаест година до 1833 год., када доспе опет до највеће своје сјајности. У Батону, Олмстед, немогавпш их избројати, процењиваше звезде на половину прамења које се види у ваздуху за време обичног пада снега. Очевидно да у томе Феномену има периодичности. Олбер ирви помнсли на то и објави му повратак; американски проФесор Њут'н прецизова још више и утврди доба новог максимума. 15. Новембра 1866. г. појава је била тачно у одређено време и беше тако сјајна да број ватрених ируга нревазилажаше 8,001) само једне ноћи, у једној само бренвичкој штацији. То је дакле научни Факат стечен искуством; те космичке реке нису непрекидне, опе надођу сваке тридесет треће године, а земља, која се у њима купа сваке године 14. Новембра, обасне се ватреном кишом у свакој периоди. 0 овоме ваља рећи још две ствари: прво да се оне поврате својим ор-