Просветни гласник

599

бнтом сваке тридесет треће године, и друго да су то кружне маглице, састављене из раздвојених делаћа, које путују но линији, чији се редови скунљају и згушњавају иа једној тачци која је језгра, најзбијенији део, језгра којој иретходи и пропраћа је један прстенасти реп : то је већ једна аналогија. са кометама. Још једна ствар: Шиапарели, коме имамо да благодаримо зате смеле снекулације доказује да се маглица, ако дође у суседство са сунцем, мора згуснуги, и здружити, и образовати прецизно један од тих прстенова које поменусмо мало час, кондезујући се много више на једном месту које назвасмо језгром, средином. Прстен од 14. Новембра био би дакле једна стара маглица донесена у паш свет случајним скретајем са свога пута, потчннив се сунцу обилазећи за тридесет три године прави кометни пут. Шиапарели нам је показао тај пут:то јеједна елипса чијаје дистанција перихедије нешто мало мања од земљине ка сунцу, чија је инклинација од 17 степепи, обртање ретроградно а пречна тачка збркана са ноложајем који земља заузима 15. Новембра. Но то није само кометни пут то је пут којим путује права комета; између парчади која састављају прстен, има једно које Је важннје од свију других, познато од поодавно, прегледапо више пута: то је комета Темпел, она по великој реци, следује њеном току, саставља јој један део, има исте елементе, исти нагиб, исту перихелију, исто тра јање кретања од трпдесег три године и, што

је врло значајно, она пролази перихилију од прилике месец дана после језгре, коју она прати из блаза кад није тачно у ценгру'). Исте околности обнављају се код гомиле од 12. Августа: она је још један елаптични ток делића са издуженом средином, нериодом од тридесет и једне године, инклинацијом од 64степена. Она тако исго имасвоју комету,ону од 1862, која прати средину у интервали од дванаест дана. У гомили од 20. Аирила налази се комета Дарест. То је дакле оншти закон и мп се можемо запитати да ли су те мале комете почетак кондензације прстена, или су оне саме остаца већих комета које су се растуриле у ситне делове који настављају на небу онај пут који је некада нотпуна звезда имала. Будућност ће решити то питање. Но већ вмаједан Факт који нам указује решење: Бјелова комета саставни је део гомиле пз првих дана Децембра; ми се сећамо да се та некада једна јелинцата звезда одвоји у два дела који су виђани више пута; 1872. месеца Октобра очекиваху их у залудно, јер се не појаваше више : то је дакле изгубљена комета; али на њеном месту виђена је у Монкалијери она величанствена киша, онај велељепни рој звезда о којима смо вапред говорили. Ако нам се дозволи генералисање, рекли бисмо да су комете пролазне агрегације и да се оне раздвају у простору расгуривши се у ситна парчад која плове. Тнм би могли протумачити њихово нестајање и недолазак онда кад се очекују. (Наставиће се)

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШК0Ј1АМА

Трећа учитељска скупштина. — ове године држанаје у нашој преетоинци греДа учатељска шкуиштина па којој је приеуствовало преко две ототине учите.ва п учитељица. До еада су држате у нас две учи гељске скупштине (I 8 8 °2. и 1 8 8 3. г.), али се ова трећа скупштииа одликује од опе две како многобројном поеетом, тако и обидатошћу и каквоћом сеога рада. Осем других пигања и предлога појединих чланова од мањег значаја трећа учитељска скупштина претресала је сва три важна предлога Главног одбора учитељског удружења : 1. Предлог о уиотреби учебника (ручних ђачких књигај у ма шим школама. Питање је било у томе, треба лн уиотребљавати ручне ђачке књиге нли не треба, већ о-

ставити све усменој насгави учитељевој. Око овога питања вођена је жива и врло озбиљна дебата.

4 Ево едемеиата најзбијеаијег дела гомиле од 14. Новембра и комете Телпел :

прстен

комета

Пролаз кроз перихелију,

10,092 јан.

11,160 1866

Дужииа перихелије,

56°25'

60°28'

Дужииа пречне тачке,

231*28'

231°26'

Инклинација,

17°44'

17°18'

Дистанција перихелије,

0,9873

0,0765

Ексцентричвосг,

0,0046

0,0054

Полу-велике осе,

10,340

10,334

Трајање обртања,

35 год. 250

33 год 176

Смисао кретања,

ретроградан

ретроградав.