Просветни гласник

5 66 КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ КАКАКТЕРНЕ СЈШКЕ (по А. Б. (Нас Бартоломејска но^. Хенрих IV 1 У време, кад је насиље Филина II довело Шианију до иронаети, Француска је била потресена религиозним ратои. И у овој земљи решормација је била ухватила корена, а нарочито је Калвин био раширио нову науку. Из страха од католика скупљали су се у почетку нротестанти ноКу. Нарочито се то дешавало у пределу око Тура. Пошто је у народу ностојала скаска, да се у том пределу често нривиђа сенка краља Хуга, то назваше се приврженици нове вере подругљивим именом Хугеноти, привиђала. Међу тим Хугеноти су се све више множили. Ч.ак два принца из краљевске нородице Бурбонске , краљ Лнтон Наварски (једна земља, која лежи на шпанској граници) и његов брат херцег Аудвиг Конде јавно су исповедали лутеранску веру. На иротив другаједна херцегска нородица, Гизи из Л.отарингије, гоннла је Хугеноте из све снаге. На несрећу у исто време докопа владу једна жена, која место да измири нартије, само распали мржњу на двору и у земљи, и тако пониче један ужасан грађански рат. Ова жена била је једна Талијанка, по имену Катарина Медичи, удомнцафранцуског краља Хенриха II, који је погинуо на једном турниру. Три сина Хенрихова (Франц, Карло и Хенрик) брзо су један за другим долазили на владу, јер ни један није дуго живео. По што су нринчеви таки слаби били, да су им светковине и раскошна восеља у двору највише годила, а за владу се ништа бринули нису, то је њихова лукава мати могла чинити што је год хтела. У друштву са херцезима Гизиима отпоче већ краљица, под кратком владом свога сина Франца II, (мужа несрећне Марпје Стуартове) гоњење Хугенота. Њима

113 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ Грубе-у) ■авак) је краљевском наредбом (едикт) забрањена нова вура и сг.акога је очекивала смртна казна ко би се противио. И ако у Француској није бпло никакве инквизпције., опет су следовала мпога погубљавања. Људи из нижих сталежа а тако п најоддичнији људи умирали су на губилишту или сиалишту, док су у двору пливали час у једном час у другом задовољству. Тужбе и иротесте Хугенота у скупштини није нико хтео да чује. Кад је на цресто дошао млади Карло IX брат Франца II Хугеноти се латише оружја под предвођењем принца Конде и адмирала Колињија. Више година беснио је грађански рат. Вође обе странке изгинуле су у битци или потајно побијене. На чело Хугенота ставише се млади краљ Кенршс Наварски и нринц Конде и ови се на ново охрабрише. Хенрих као иринц од Беарна (на Пиринејпма) васпитан је у протестанској вери, а његова честита мати добро га је образовала. Дух му је био жив и ватрен, а тело окретно и очвршћано. Срце му је било надахнуто богопоштовањем и љубављу према људима. „Боље је славно умрети, него нецраведно победити. Један кнез има до душе велику власт над народима и земљама, али Бог има над њим иреимућство" — то су биле моралне изреке, које је он од младости задржао у своме добром памћењу. 2 Кад је лукава Катарина Медичи видела, да се силом са Хугенотима не може ништа учинити, реши се она да им доскочи лукавством. Она понуди младом принцу од Беарна за жену своју рођену кћер Маргариту Вало-а, да би тиме снречила, да се кнез не ожени другом девојком, што би било против њене користи. Притворно пријатељство чинило се тако искрено, да и нринчева мати (Јована)