Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

567

иоверова и оде у Париз, где су јо веома љубазно иримили. Али још при спремању за свадбу умре оиа напрасно, као што се прича од отрованих рукавица. које је вештачки удесила Катарина Медичи. И адмирал Колињп био је иозват у двор. Он је разним удварањима и обећањима био тако очаран, да није ни видео мрежу, која се око њега плела. Већ је било удешено потајно убГгство из једне куће поред које је он сваки дан пролазио, кад је Дувру (краљевом замку) ишао. Метак је промашио. Тане пројури старцу кроз десну руку и однесе му један прст. Кад је погођен био је још свестан, погледа око себе и показа својим пратиоцима прозор иза кога је метак дошао. Али по што је убица био предострожан, те је кућна врата затворио, то је он добио доста времена, да на задња врата умакне. Овај догађај паде јако у очи свакоме. Принц Конде- и Хенрих Наварски похиташе избезумљени краљу. Овај се куњаше, да га овај случај боли јопг вигпе него и њих саме. Тако исто клео се он и адмиралу Колињију, кога је одмах посетио. Овај се опет даде обманути и не иослушати своје пријатеље, који су му саветовали, да одмах бежи из Париза. Но краљева мати пожури се сад још више, да свој смишљени план што пре пзвргаи. Краљица се саветовала са својим верним и сагласише се у томе, да једне ноћи потуку све поглавице Хугенота а с њима и многе њихове присталице. У почетку краљ се уплаши. Али њега су умели наговорпти и приволети. Маршалу Тавену издата је заповест да о свему обавести католичке грађуне, а младом херцегу Гизу, да се побрине за смрт Колињпјеву. Херпег је хтео и краља Наварског и принца Конде лукавством смаћи, али ипак се стидео да пролива краљевску крв. Тавен заповеди представницпма грађанства да до^у пред краља и у име његово заповеди им, да своју чету искупе око пб

ноћи пред ошптинском кућом. Кад им је цељ ове наредбе саоцштена, они се ужасно уплагаипге и не могоше се пзмирити са својом савешћу. Али Тавен навали на њих са претњама, ге они из страха обећаше оно, што је од њих захтевано. По томе им је заказано, да ће се у воче око девет сахати дати знак звоном на Лувру, на што ће они на све прозоре метнути буктиње и на свима местима и раскрсницима страже ноставити. Католици морају за време сече носити на руци белу мараму и бео крст на шеширима, да бп се разликовали од протестаната. 3 Припреме за овај свирепи напад тако су тајно удешене, да ни један протестана,т није нипгга о томе могао сазнати. Један од поглавица ове партије (гра® Рошефукол) био је пред саму ноћ код краља, који га је због његовог веселог разговора волео, и који би га радо избавио, да је смео да се иовери, да му ма какав знак да. Све, што јеучинио, било је то, што га је понудио. да тога вечера остане код њега. Али по што је гра® имао нужна посла и није могао остати, морао га је оставити његовој судби. Сад је настао мрак и са тешким лупањем срца очекиваше Карло IX одређени час. Његова мати, која је непрестано око њега била, храбрила га је. Али још га је морала натерати да изда заповест за звоњење звона у Лувру. Са највећим немиром једногазлочинца изиђе он из своје собе и оде у иредсобље на прозор да гледа. Његова матн и његов брат Хенрих Анжујски пратили су га. У ужасном страху заповеди он да тргну ову безбожну заповест, али беш : ! доцкан. Већ је крвоиролиће започето. Млади Гизо и гра® Ангулем по датом знаку одмах су посели кућу адмиралову са 300 оклопника, заповедили су у име краљево да се врата обију и поелали унЈ^тра два зликовца. Ови бесно одјурише уза степенице, и вичући : „смрт, смрт", ућоше са мачевима у снаваћу собу болесног човека,