Просветни гласник

568

КАРАКТЕРНЕ СЛНКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

На прву ларму он је одмах устао и наслонио се леђима на зид, кад убице уђоше унутра. Један од њих викну му : „јеси ли ти Колињи" ? „Ја сам" одговори овај одлучним гласом. „Млади човече, имај ноштовања према мојим седим власима". Али овај му иројури мач кроз тело, извуче га опет, удари га у лице, у врат и у прси, и ударао га је дотле, докле га није са свим умлатио, а по том довикну он кроз нрозор : „свршено је !" Али Гизо викну : „Гра® Ангулем неће то пре веровати, докле мртваца не види пред својим ногама". Најамници спустише мртваца низ прозор. Ангулем му обриса крв са лпца и по што се уверио, да је он то доиста бпо, онда га гурну ногом. На страховиту вику, која се одмах по гласу звона подигла, пробудили су се протестанти иза сна, и полусањиви и необучени јурнули на врата и нрозоре. Оне, који су иојурили Колињијевом стану, потукли су Гизови оклонници и краљева гарда. Оад дође и грађанска гарда са својим белим маракама и убијаше не само оне, који су бежали, већ продреше и у куће и исекоше све, што су могли стићи. Док је једна половина Парижана дишући за осветом јурила кроз улице, илп издишући и јаучући падала, дотле је друга половпна седела у подрумима на таванима и у собама и једва се усуђивала да дише. Карло, који је у почетку крволролића претрнуо од страха, и сам се сада осмели. Он је сам више пута довикивао кроз прозор : удрите ! удрите ! Шта више он је еам иуцао из пушке мећу Хугеноте, који су хтели нобећи преко реке. Гизо је гласно викао кроз све улице, да је веља краљева, да се змијски пород истреби, а крвожедни Тавене иравио је досетке. Он је непрестано викао : „Пуштајте крв ! Пуштајте крв ! Аекари кажу, да је пуштање крви у Августу исто тако лековито као и у Мају" ! Све то одушевило је тако јако католичке грађане, да су они починили чуда од нечовечности. Један здатар

нрославио се тиме, што је својм руком иотукао око 400 јеретика. Освета и грабљивост такође су играли овде своју улогу. Многи је гледао да се у том општем покољу опрости својих противника па ма били с њиме једне вере. На тај начин је погипуо Петар Гам философ због његових напада на Аристотела. Њега су убили про®есори, који су били привржени Аристотелу. Дан освану над овим свирепствима и осветли трагове страшног убијања. Улице и куће биле су нопрскане крвљу. Овуда по улицама лежале су лешине осакаћене, или су јога тек издисали појединци. Убијених је било преко 3000. То је била знаменпта Вартоломејска ноћ (од 23. до 24. Августа 1572), која је са једном свирепом шалом назвата Париска крвава свадба, с тога, што је се десила кад и свндба Хенриха од Наваре. Фплип II краљ шпански триумФОвао је и наредио је светковање. Папа (Грегор XIII) држао је свечану службу, пуцао из тоиова и направио је медаљу за иариску крваву свадбу. Само Енглези и Немци изјавише своје гнушање на ову ствар. „Да је дао Бог", писао је честити цар Максимилијан II „да ме је мој зет питао за савет, ја бих му верно као отац саветовао, да тако што год никад не чини. 4 Догађаји, који се збише у престоници ионовише се сад у областима. У целој Француско.ј пало је преко 30.000 жртава. Хенрих и Конде позвати су пред краља, који их предусрете речима : „Католичку службу, смрт илп бастилу", (тамница). Хенрих се избави тиме, што је примио привидно католичку веру. На скоро по том умре Карло IX нод ужасном грижом савести и од страховите бо.лести. После њега дошао је на престо Хенрих III (који је четири месеца био краљ у Пољској). Он је био лакомислен, неваљао раскошник, који се дружио са најневаљалијим