Просветни гласник

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

да ће откуп иоложити, јер је часна реч много вредида. Могло се догодити да је иобедпик у другој пршшци био ухваћеи од иобедннка. У тој придици су два откупа поређена међу собом, и тражило се ко коме има да доплаћује. таким приликама рат је игра као и свака друга: један дан се добије, а други се изгуби. Најгоре је било, ако би се у противника десила превећ тешка рука, те би расцепио у исти мах кад би разбио кацигу, или ако се помеша пешадија, која пошто сама нема никакву милост да очекује, није у таквим приликама никакву милост чинила. Али пажња, коју су племићи један другоме и у рату чинили, није ни мало преношена на пешаке и нростаке. Села су уз шт пљачкана и паљена немилице, сељаци су убијани и сечени. У првим вековима средњега века ретко је која варош узимана на јуриш; обично су или плаћале откун, или су се покоравале под погодбом, да непријатсља унутра не пуштају. Кад су у XV веку под Карлом Смелим нљачкане вароши Динан, Л.ијеж, Несл, тако је страховито насиље том приликом чињено, да никакво склониште, па ни саме цркве нису могле спасти ни живот људима и деци, ни част женама, баш и кад би дувне биле. Жене су то знале добро: за то су оне у онсади врело уље сипале на опсаднике, и за то је Жана Хашет у онсади Бовеа онако јуначки радила са својом секиром, да опсадници нису могли града ни узети.

678

И вароши су биле исто тако утврђене. У многим је варошима био у граду градић или главна кула, у коју се узмицало као у последње склониште. Неке су вароши имале двојаке и тројаке бедеме. 4. Оисаде. У почетку опсадник нпје имао других средстава за опсаду ван оних којима су се још Римљани служили. а то су разне справе за бацање камења или буради напуњене смолом, катраном, барутом и разним запаљивим материјама; куде, које су се гурале на точковима, и које су биде начињене на више бојева. Зашгићени тим кудама иди заклоњени нарочитом стрехом од штитова илн дасака опсадници су нападали на град и оружјем и справама за рушење н убацивање Који пут су ровови испуњавани сноповима прућа, па су дествице употребљаване за прелажење зидова, те је напад покушаван иди из ненада или на силу. Другда су копани дагумови, којима се покушавало оздо проћи испод градскога зида, или је лагум испод зида поткопаван дубоко, и подупиран дирецима, докде се не бп довршио, а по свршетку би се диреци падили, и онда би се на ону празнинудоле испод темеља зида стрнао сав зид. 5. Ђојнички обичаји. У средњем су веку биле познате три врсте рага : свети рат против неверника; Феудални рат међу власгедима, у ком би увек изгоредо више колиба него замкова ;и најпосле, краљевски рат, који се чинио по зановести краљевској, ио дужности. У рату прве врсте правидо је било да се учини непрИЈатељу што се више може зда ; неверницн нису сматрани ка људи. Друго је нитање бидо, кад је рат вођен за свој рачун иди за рачун краља Француског иди енглеског. Тако и спрам пешака и простих војника није ■ бидо никаквих дужности : од њих није робље заробљавано ни вођено. Што се тиче племића, било једужности, на које је ваљадо пазити. Ако би пдемић ухватио себи равнога покдањао му је живот нод погодбом да плати откун 1 ). Племић је могао бити пуштен и на году реч дворане нли иопод праве тамнице. Ту су сужњи коначно пропадали. Али старинари много пута узимљу да су свакојаке друге рупе биле те тамнице, што иије истина. Оне су биле доста ретке у Франчуској. 1 У првим вековима побеђени се могао ослободити н без новаца, али је морао издржати једнЈг

ЈЈ. Ј^рађански живот. 1. Грађанска година. Често се мењало време, у које је код нас година ночињана. Римљани су усвоЈили Јануар, тако да је Декембар, ма даму име значи десетр, у ствари био дванаести месец у години. У VI веку година се почиње у Марту; а од Карла Великог о Божићу. У време Феудализма као што ннје било никаквог онштег закона, тако се и година почињада негде о Божићу, негде о Богојављењу, негде о Ускрсу, и овај последњи је начин био најобичнији у XIV и XV веку.

срамну церемонију, морао је известан иростор проћн четвороношке са коњским седлом на леђима. У Пемачкој су метали у овакој прилици побеђеноме племићу пса на леђа.