Просветни гласник

677

бакар или бронза у почетку су ређе употребљавани. Еаткада су топови били избушени у клади дрвеној, која је била окована гвожђем. Метали су их на врдо грубе лаФете, које су биле на дрвеним точковима, и на којима није бпло никакве справе за помагање у нишањењу. Тим су топовима бацана гвоздеиа или оловна ђулета, комади гвожђурпје, ђулета од камена. Барут је упочеткубио рђав, нпје се нззило да су ђулета саливена спрам гаупљине топов ке, и с тога први топови нису посили даље него стрела или арбалет. Краљеви Француски од куће Валоа дали су се претећи не само од Енглеза и Турака него и од општина у Француској и од велике своје властеле. Све се вароши журе да своје бедеме наоружају топовима. Војвода је Бургоњски 1377 дао сковати у Шалону грдну лубарду. која је терала ђуле од *50 Фуната. Истом под Карлом VII и под Л.}Двиком XI, кад су се браћа Биро прихватила управе над артиљеријом. краљеви су Француски постигли надмоћности у артиљерији. Заједно с топовима јавља се и ручно ватрено оружје, пушке разних врста. Пушкаиз XV века, од коване бронзе и гвожђа, била је врло тешка. Морала се при пуцању наслоњати на какву соху или колац, и требала су да око ње раде два човека, један да нишани, а други да Фитвљем прпааљује. После су је градили лакшу тако да је довољан био један човек да њоме рукује, али је увекјош требао некакав наслонзанишањење и пуцање. Шпањолци су изумели једно усавршење пушке. Место припаљивања Фитиљем са стране они измпсле обарач на перо, којијекад треба Фитиљем барут палио. Тако је ностала нушка на фитиљ . Немци после измисле паљење варницом од кремена, које је до пре кратког времена трајало, и које је и сад познато. У почетку XVI века могло се још видети да се једни уз друге бију стрелци са стрелама, с арбалетима, с пушкама старијега и повијега кроја. Правп вЛезови су у Француској дуго времена мрзили пушку као год некад што су мрзили арбалет. Бајар. који је и сам умр'о од пушке, мислио је да оружје воје убија тако из далека, није за јунака 1 ^ И докле су се и краљеви држали тих мисли, нису хтели да потпомажу употребу тога о') Ми се онде можемо оиоменутп познате приче о Краљевићу Марку и пушци.

ружја. Истом кад је храбри краљ Фрањо I са својом сјајном војском био 1525 на Павија иобеђен од Шнањолаца, само за то што су њихове пушке биле у надмоћству и што су њихова зрна из пушака пробијала најјаче оклоие, и краљеви се Француски одлуче да чине што сви остали народи чине. 3. Замкови и градови. Осим панцир-кошуље и оклопа имао је средњовековни племић још једно оружје, а то је свој замак. До XI века замкови су понајвише од дрвета, и сва им је снага долазила од каква стрменита, тешко приступна места на којем су се налазили. Од XI века зидарска вештина и кулучење робова подигоше оне грдне градове, који се још виде којекуда по земљама, где средњевековни сиоменици нису потпуно упропашћени. Ограда је замка била врло дебела, да би одоле.' а машинама за рушење, и врло висока, да је нико неби могао прећп. На томе околном зиду са страна су четвртасте илп округле куле. Прпстун к замковима отежаван је дубоким и широким рововима, у које се може и вода пустити, и који су испуњени свакојаким гвозденим шиљковима. Ровови се могу прећи само нреко моста, који се диже и спушта. На вратима су два крила од тешка дрвета, окована гвожђем. Иза врата спуштала се гвозденим шиљковима напуњена дрљача. Три је, дакле. сметње ваљало завладати, па да се уђе у град. На сваком зиду имају пушкарнице пли стрелнице, иза којих су се намештали оружани људи. И тако су кроз стрелнице са зидова звиждале стреле„а са ходника, који су били споља око зидова, сипано је кроз рупе ка текељима зидова врело уље, растоиљена смола и олово, теје приступ к зидовима и у том правцу брањен. Ако је непријатељ све те нрепоне савладао, ако је узео све авлије и све куће унутра, онет је у самом граду остао један град који је ваљало узети. То је госиодарска кула, у коју се улази на двадесетину стона више земље, тако да је опсађени ваљало да пружи лествицу опсађивачу. Испод авлије су пространи подземни ходници, који су каткад у свези са тајним изласцима, а у доњем крају куле биле су смештене тамнице, без светлости и без ваздуха, у које су бапани сужњи'). ') Покрај тога су биле тамнице, у којима оу сужњи заборављани. и које су биле испод какке 78