Просветни гласник

680

се и људи пуштају; а жене су опет подједнако с јунацима Хрпстовим за његову веру борбу издржале. Мучење робиње Бландине, која је умрда у арени у Л.иону у исти мах кад и владика Потпн (177), освештало је нова права женска јунаштвом и светињом. Поступно развијање верозаконског поштовања Богородице обележидо је ведики нанредак у мишљењу о женн; она се подизада на земљи исто тако као и на небу: на одтарима, на којима се сдавида Богородица одавано је готово божапско поштовање унсти мах жени као девојца и као мајци. У то паиђе витештво. Оно није само поставидо себи за задатак, да жену као сдабије створење заштпћава, оно жени посвећује претерано осећање поштовања, обожавања н нежности Пдемић могао постати прави витез тек онда, кад је изабрао, „госпођу свога срца", коју је љубио чистом и јединственом љубављу. С њеним бојама нодазио је витез на борбу; за њу се борио на турннрнма; она га је својим рукама увенчавада, ако је као победидац издазио; за њу би, с копљем у рукама, засео у каквој кдисури, да ту свакога који би ирошао нагна да нризнада је његова госнођа најндеменитија, најчисгија и најдепша. „Госпођи срца свога" чиниди су витезови завете, те су у дадеким ратовима, чак до Падестине, тражиди сдаве; ње радп су се за десет иди петнаест година самп нрогонили испред очију њених, носећи њен сномен свагда на срцу своме, носећи испод окдопа свога рукавицу, парче пантљике идп друго што њезино, не тражећи ништа, не очекујући ништа, уздижући страст за њом над сваку страст земаљску, подижући поштовање госнође срца свога на висину поштовања саме Богородице. Ову јуначку , нретераност песници су још већма претерали; песници најугу измисдише галантерију нежну, Фину и запдетену. Не треба мислити, да је све у ствари тако бидо како се писадо и говорило; сурови тадашњи обичаји често су долазили у крајњу супротност са песничком и витешком теоријом: алп љубав, задахнута поштовањем, верношћу, оданошћу, у коју и ми данас верујемо, и која је тако у супротности с оаом чисто телесном љубави, коју су певади Грци и Римљани, постала је у средњем веку. Иесници витештва и љубавних

Не да се измерити шта и шта Феудадно време ваља да захвали овоме ноштонањ) жене; ништа тодико као то није помогло образованости ФранцускоЈ да се отме од варварства Јер госпође нису уливале својима вериим само осећања храбрости, уљудности и части ; оне су их, у исти мах, учиде укусу едеганције у накиту . пристојности у одношајима, веселијем и бдажем јкивоту. У књизи „ШзМге е1; р1а18ап1;е сћгошцие с1и реШ Јећап с!е бат1ге% која је иостала 1459, једиа велика госпа ирописује своме иптомцу да изучава и „лепе псторије, а особито изврсна и истинита деда Римљана." Жена Феудалног времена доиста није никако могла подносити римски закон п с њиме ону упижену удогу коју јој јетајзакон остављао покрај врдпна и савршенства, које је имада и која су јој њени обожаваоци нринисивали. Кадје била дувна, она је могла бити онатица, што је значило ираву кнегињу, јер је као таква, под својим крстом, осим опатије, држада и пространа пмања. Удајом доносила би као мирчз своме мужу јаке замкове, почаст многобројних ратника, који пу г и чптаве обдасти. Грб женин сасгављао би се у једно са грбом мужевљим, и у иородичној књизи деца из тога бракачитада биједнога дана у симбодичној причи уједињених грбова историју о двострукој врсти дедова својих, те би се исто тако поносила родом материним као што би се поносила родом очиним. За то покрај свију наређења законскпх о потчињености п туторству жена није могла сматрати се неравноправном, пошто је доносила своме мужу тодико повишење снаге, богаства, сдаве. Она је била дажа, што значи госаођа, владика (како се у старом српском средњевековном језику каже); она је, као год и њен муж, носила круну и скиптар ; она је, на престолу, седела покрај њега; она је као и он, примала почасти од вдастедичића и народа. Она је поносито и с отворепим лицем ходила; она је имала своје иочасно место иа турнирима, на банкетима, на светковинама почасти и ступања у власт. Да би могла чувати своје интересе, она је задржала право надзора над администрацпјом свога мужо. Кад је била краљева удовица, могла је вршити намесништво као Бланша од Кастиље, којаје, кроз више година, бида нрава