Просветни гласник
728
МОЗАК И ДУША
У овим школама бидо је у иочетку 1882-83. школске године ученика
и то у шкоди :
СРБА
РУМУНА
У ОПШТЕ
Арнаутпоповачкој
• 20
13
33
Влашкодолској • •
• 29
40
69
Иородинској • • •
• 6
47
53
Пр 'овској • • • •
• 38
32
70
Ракиначкој • • •
• 33
8
41
Сибничкој ..••
• 33
6
39
Свега ....
• 169
146
305
Кад ове бројеве иоредимо с бројем становника појединих школских онштииа, мн налазимо, да је било од сто становника
СРБА
РУМУНА
у
ОПШТЕ
у ОСНОВНОЈ школи:
У Ч
Е Н
И
К А
Влашкодолској • •
5 -3 8
4 -85
5
06
Сибничкој • • • •
4 -93
2-62
4
34
Ракиначкој • • •
З-оо
2М0
2
77
Г1р'овској • • • •
3-77
1-9 0
2
60
Породинској • • ■
7-41
2-09
2
27
Арнаутпоиовачкој •
2-40
1-52
1
96
Свега • • • •
376
2 35
2
92
Као што се из ових размера види, у свима овим школама румуиских ђака било је мање него српских. У деломе моравском срезу било је свега 18.999 становника, а од ових: 11.274 Срба, 7.167 Румуна, 443 Диганина и 2б друге иародности. Основних школа имао је овај срез 13, и то 11 мушких и 2 женске. Ове школе почело је учити 1882-83. школске годиие 571 ђак, и то: 531 ученик и 40 ученица.
Кад од овог броја одузмемо 1 ; аке, који су учили у горенаведених шест школа, оида нам долази на осталих седам школа 266 ђака, и то на 8459 становника, од којих је било 7043 Срба 1159 Румуна, 240 Цигана и 17 иначе страних. Од сто становника у опште походило је осиовне школе њих 314; али пошто су ови ђацц све Срби, то нрема броју сриских становника овај се проценат увећава и износи 3"73. Кад све становиике моравскога среза поредимо с укупним бројем ђака, онда налазимо, да је иоходило основну школу од сто становника: Срба .... аих 3'77 Румуна ••• „ 2-04 у опште • „ 3-02 Од извесног броја становника походило је дакле основне школе у срезу моравсвом 100 српских и 54 румунска ђака. У срезу омолском било је свега 13.617 становника, а од ових долазило је 5.968 на Србе, 7.513 на Румуие, 121 на Циганеи 15 је било друге иародности. Основних школа имао је овај срез једанаест, и то 10зам\ т шкуа једцу за женску децу. Ове школе походило је свега 386 ђака и то : 340 ученика и 46 ученица. Школа, у којима је имало и румунских ученика, било је седам. (Наставиће се)
МОЗАК И ДУША (ОД ВУНТА)
(Наставак)
Има још једна врло значајна нојава, због које су ресултати дебате о локализацији но кад што постајали врло непоуздани и песигурпи. Она је опажена код централних ремећења говора, а потврдила се и у другим случајима. Појава ова састоји се у аостуаном иовраКању саособности. Обично бива да онда наступи, кад повреде у централном органу нису знатне и јако расирострте. Овака једна
реституцпја (оздрављење) не би никоме падала у очи, кад би у исто време нестало и иоремеКаја у самоме мозгу. Али овде баш о томе није говор. Шта више нриметило се, да се извесна Функција може нотпуно да иоврати и онда, када повреде у мозгу непрестано и даље непромењене постоје и трају. Није никако чудо, што су поједини физиолози мислили, да се у овоме огледа савршена