Просветни гласник

766

Крајннског • • ■ - 100 50 Црноречког .... 53 43 Пожаревачког ... 52 39 Ћунријског .... 25 26 Нрема томе округ ћупријски имао је 75 процената српских ђака а процепата ђака румунских релативно мапе него ди округ крајински. Кад се узме у рачун укупно становништво ових округа и број ђака свих школа у тим окрузима, онда се горње размере знатно мењају. Да би се то увидело, ми ћемо овде ставити нреглед свега становништва, а за тим и број свију ђака у ова четири округа.

Округ

БРОЈ СТАИО

В Н И К А

СРБА

РУМУНА

< < а

I X ј 3 Ез н Н о а 1 ° 1; °

Крајпноки .

21 167

41617

2070

74 64 934

Цриоречки •

22787

25664

969

4 494 24

Пожареиач.

82966

48236

34 39

344 1 34985

Ћупријски .

42528

380 7

64 6

1 69 53 1 50

Свега ■ •

169448

125324

7130

591 302493

У свима основним школама

б и л 0

је у ч

е н и к "а

округа:

срба

румуна

у опште

Крајинског • • •

• 1-053

1-183

2-236

Црноречког • •

• -595

•537

1-132

Пожаревачког •

• 2-917

1-177

4-094

Ћупријског ■ •

• 1292

1-48

1-540

Свега • • •

• 5-957

3045

9002

Основне школе походило је дакле од сто становника

срба

румуна

у опште

округа :

у ч

е н

и к

Крајинског • •

• 4 -97

2 -84

3-4 4

Пожаревачког

• 3-52

2 -44

З-оз

Ћунријског •

• 3-27

1 *51

2 -9 0

Црноречког •

• 2-61

2 -09

2-29

Свега • •

■ 3-52

2 43

2-98

Прн међусобном поређеву ових размера излази, да је на сто српских ђака долазило ђака румунских, у округу: Црноречком ■ • • 72 Пожаревачком • 69 Крајинском ■ • 57 Ћупријоком ... 46 у опшго ... 89

Разлпка између ових односних размера и онпх, које смо раније показали, највећа је код ћуцрпјског округа, (104:46) а најмања код округа крајинског (56:58). Кад крајински округ поредимо с осталим окрузима, онда излази да је од извесног броја сргских и румЈНских становника ноходило основне школе, и то у округу: СРБА РУМУИА Крајинском • • • • 100 57 Пожаревачком -71 49 Ћупријском ••• 66 30 Црноречком • • • 53 42 Црноречки округ има у основним школама релативно најмање српскнх ђака, па је зато размера румЈпских ђака овде најновољнија. У осталим окрузима сразмерно много је више српских ђака. Из свега до сад наведеног види се, да је у ова четири округа похођење основних школа недовољно. Велики број деце и не упозна се са школом. Мере које у овом погледу ирописује зпкон о основним школама од 31. Децембра 1882. године, могу много допринети да се досадање неповољно стање поправи, али то може бити само онда ако се законски прописп буду строго вршили. На завршетку овога чланка стављамо овде проценат становника и ђака једне и друге народности. о д с С Т А II О В II И К А

У ОКРУГУ: Крајинском • • Црноречком • Пожаревачком Ћунријском • Свега • •

Б И СРБА 38-71 47 -03 63 -24 81-26 57 48

л о РУМУНА 66'29 52-97 30-76 18-74 4252

т о •Б А К А Ј- Е СРЕА РУМУ11А 47 -09 52 -91

52 -56 71-25 90 -40 66 17

47 -44 28 -75 9 -60 33 83

Проценат Румуна много је већи код становника него ли код ђака; то се најбоље види кад се ове размере међу собом пореде. На сто српских становника, односно ђака, долазило је

[» у м у н с к И X

у округу:

становника

■бака

КраЈинском • •

197

112

Црноречком • •

113

Пожаревачком •

Ћупријском ■ •

у опште • •