Просветни гласник

ШКОЛК ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СДЕИИХ

767

ШК0ЛЕ 3А ОБРА

И без оиширнпјег разлагања свију оних чпњеница, од којих је зависидо образовање слепих, и које су учиииле, те је сетаидеја нојавила и остварила крајем прошлог столећа, за нас је са свим јасно, да је и образовање слепих плод човечанског развитка и културе, као и многе друге тиоревпненовијега времена. И школе за образовање слечшх, као ни друге установе у друштвеном животу, нису нека случајност или кака творевина искључно једнога човека, која не стоји у тесној свези и зависмости од целокупног друштвеног живота, погледа и духовног развитка. И оне су плод и резултат културе и људског нанретка у целокупном друштвеном животу; јер спе прилике и односи у друштву заједничдису утпцалеи потпомагале, да се истакне иитање о обравовању слепих и да друштво призна, као своју дужност, старање о својим немоћиим члановима и о њиховом образовању. Али нове идеје и творевине у друштвеном животу никад се не појављују најире нити у јсдан иут у целом друштву, него су увек покретачи и носиоци великих и у опште нових творевина појединих људи, којима ђенијалност помаже, да више и даље својим умом виде и схвате, пли који су своју пажњу више обраћали на једну извесну врсту предмета и по,јава, и више размишљали у томе правцу него други, па се на тај начин више и усавршили, те им је поглед на тој области много дубљи и свестранији него њихових сувременика. II тек, ношто на тај начин поједини умови дођу до неке нове ндеје или творевине, онда«се она борбом иресађује и шири у целоме друштву, док на послетку не дођу свн чланови до онога уверења о користи и нотреби њеној, како је имао најнре само њеп проналазач и творац. Због тога је сваки нов проналазак и свака нова идеја везана за име једпе личпости, која Је ту повину најпре извела на свет, и отворила борбу за њен живот и оистанак. 11а тако је и са образовањем слепих. Најпре је само један човек дошао на ту мисао, да се слепи могу образовати, и да друштво треба да се стара за њихово образовање, иа је се та мисао све даље н даље

ЗОБАЊЕ СЛЕПИХ

ширила, док није дошла до овога степена, кад већ нико и не помишља, да каже, да се слени не могу образовати, или да то не треба чинити. Још у почетку казали смо, да је Балентин Хај , проФесор у Паризу, први дошао на ту мисао, да почне слене учити. Он је први нокренуо саму идеју о образовању слепнх, а затим, он је први био, који је ту идеју у живот увео и отворио школу за образовање слеиих, и прикунио различна наставна средства, иомоћу којих се могу развноврсна знања у дух уливати и без ока, преко друга четири чула, која слеи има. И тнме је Хај ноказао, да је боље него и сам Дидеро схватио, и да је умео вештије да употреби ону психолошку истину, коју је Дидеро у својим студијама о слепилу изнео, рекавши, да се наша чула узајмно иотномажу, и да се услед тога усавршавање сваког појединог чула спречава. Тај закон о чулном развитку Хај је ирименио на образовање слепих, и овде је он показао живим примером, да се при образовању ви д у неколико може да надокнади већим савршенством других чула: пинања, слушања, укуса и мириса. Хај је засновао арчу школу за образовање слеиих у Паризу 1784. године , око половине Маја месеца (по нашем 2-ог Маја). Главне услове, од којих је зависило образовање слених и нодизање нарочитих школа за њих, напоменули смо у кратко напред,и сад нам остаје, да овде још изнесемо оне омање и сноредније нодстицаје, који су дејствовали на Хаја, и који су му иомогли да почне школовати слеие. На неколико година пре иего што ће Хај иочети учити слепе (пеки веле 1771 или-73. год., а други 1780) била је у Паризу једна група слепих, који су се обично пред вече налазили у једпој рестаурацији, близу јавног шеталишта, које је нарочито пред вече било врло јако посећено; јер тамо је свет обично после рада излазио на чист ваздух и у шетњу. Газда рестаурације, да би што већи број посетилаца примамио, узимао је ту групу слеиаца, која се састојала из 8 —10 људи, те су 89*