Просветни гласник

768

му у рестаурацији свирали. Ади да би сдепачка музика била још и примамљивија за публику, и да би још и већег ефекта произвела на присутне, слепи су били обучени у врло смешно одело. Једап између њих, који је представљао капелника њине музичке груне, имао је направљене дугачке уши, и био је закићен пауновим репом. А сви су имали на глави неке смешне високе и шиљасте капе, и на носу наочаре од круте артије, без стаклета. Испред њих су стајале клупе, на којима су биле испред свакога разастрте ноте, у које су они, бајаги, гледали и по њима свирали. Све то било је удешено само за то како ће изазвати већи смеј код присутних. И ако су они рђаво свирали, опет је свет тамо врвио сваки дап, и слушао њихову музику, наравно више због оног смешног изгледа и комендије, него због милозвучности њихове музике, у ко • јој је ретко који и од „немузикалних могао наћи кака уживања". И Хај, шетајући једап пут, наиђе на то примамљиво и интересантно друштво, које у тај мах свираше једну симФонију, али тако рђаво, да се једва могло слушати. „Међу тим, Хај вели, изгледаше као да онај многи свет, који се ту беше скунно, у томе палази велика уживања". „Али, нас је", продужује Хај, „обузело осећање с$ свим друге врсте". Овај призор дирнуо је њега врло јако, и ово му је дало још јачег повода, да размишља о пачину и средствима, како би се и слепима могло дати како образовање, те да се ослободе од оваког комендијашког и унвженог положаја. Гледајући, како слепи распознају пипањем новац, Хај помисли : „па зар они не би могли пипање исто тако да употребе и за учење" ? Сем овога случаја, који је подстакао Хаја да још више размпиља на који би се начин и слепима извојевао бољи социјални положај, и како би се и они могли образовати, биоје још и један други, који је такођеимао, како се вели, доста уплива на њега. Један његов познаник имао је слепога брата, којијејош мали био, али је увек захтевао од свога старијег брата, да му овај што год из књиге чита. И све што му се прочита, памтио је добро. Ово је дало повода, те је Хај и са старијим братом слепога дечака, разговарао о томе, како би то кориспо било за таку децу, кад бих за њих имала нека нарочита

школа, у којој би они учили читати, писати, и све остале предмете. По што је Хај дуго размишљао како би се могли слепи школовати, и кака би наставна средства требало употребити за њихово образовање, опда се реши да отвори једну школу за слепе. Али, најпре му је требало да опроба својуметоду и она средства, која је мислио да ће добра бити за слепе, и због тога у први мах није хтео да узима много ученика. И баш у то време, кад је он већ смислио како треба слепе обучавати, и кака средства треба употребити при настави, деси се, те дође у Париз једна образована слепа девојка из Беча, Марија Терезија од Парадиса '),

') Она је била ћерка једног царевог саветника у Бечу, где је и рођена 1 7 59, годиие. Усдед неке нервне болести изгуби вид још у трећој годинн, али тако неприметио, да њени родитељи за дуго нису били извесни, да ли им је ћерка ослешма или није. По што су се већ уверили, да је она са свим изгубила вид, настану код лекара, не би ли јој га опет поврагили; али то не постигну. у толико с већом пажњом сад настану родителлт, да своме слепом детету нађу пријатне забаве и занимања, те да се тако подстиче на рад и да не падне у ону чамотињу, која слепе постише, кад се ни с које сгране не подсгичу и не упућују на рад. Они су с њом поступали врло умешно, и свакад слично ономе поступању са окатом децом. Још у првим годинама, она је показивала велику наклоност за музику, и због тога је родитељи у овој вештини и образују. После неког времона, она је већ била у стању да свира на јавним местима у друштву. Сем клавира, она је свирала и у оргуљу у неким црквама у Бечу. — У гидини 178 4 иредузме она да путује у пратњи своје матере по Немачкој, Швајцарској и Француској, и тако дође и у Париз, где је пред Француском краљицом свирала. Из Париза оде у Лондон, где је такође у присусгву краљевске Фамилије и многих других великаша енглеских, показивала своју музичку вештину. Сви, с којима је она дошла у додир, чудили су се не само с тога, што је она онолико усавршена у музици, него и због њене свестране образованости у опште. Рачун, земљопис и друге предмете она је изучила помоћу нарочигих учила за слепе, од којих је нека и сама изумела а нека примила од других слепих, који су се пре ње тим исгим насгавним средствима служили, као што је на пр. Саундерсонова рачунаљка. Сем самосталног рада много је њеном образовању припомогдо и то, што су јој њени сроднчци читали разне књиге, те је она слушала и памтила садржину, и на тај начин све више своја знања распрострањавала. Она је увек била у средини образованих личпости, и та околпост има велнког уплива како на васпитање, тако и на цео