Просветни гласник

К Л А С И Ч II О О В Р Л 3 О 1! А II. Е

својом науком, и које ће и вама бити и ко- мер, Милтон, Велизар, да су могди и иосле рисно и пријатио ; јер ће вам оно дати мо- губитка свога вида. да посвете свој рад и даље гућности, да свој плодоносни рад и ноуку и својој отаџбипи ! даље нродужите. Колико би се радовали Хо- (Насгаииће се) КЛАСИЧНО 0БРА30БАЊЕ од Карла Фогта

На свима пољима јавног живота — пише Карло Фогт у Н. Сл. Преси — долазе иа измепце бурпа времена и мирни периоди, који докле трају, човек би помислио, да су нзвесна питања, са којима су људи пре неколико година толико главобоље имали, готово са свим легла и за навек забораву предата. Али овде је као оно на песку поред мора ухватила се само танка навлака зеленила, која на један мах изда тако, да се ветар у цукотипу зарије, и дигне не само горњи песак, него и дубљу основу, и онима који би хтели томе да се одупру, ветар натерује у очи ситан песак, на и саме крупније облутке. Што је мањи простор, па којем се вихор дигао, тиме је често замашннја његова снага тако, да његовом обртном кретању не може да одоли ни само оно дрвеће, које је своје жиле дубоко у земљу пустило. Такав један вихор сада је прекрилио Швајцарску, нарочито романски део Швајцарске и то на нољу јавне наставе и васпитања, па 110 нгго се у томе онажају и неке споредне струје, које се далеко на север и запад шире то ће бити са свим у своје време да се о томе нроговори. Реч је о реФорми гпмназијске наставе, а посебно о старим језицима, грчком и латинском, дакле о тако званом класицизму. У ГенФу је нов закон о настави сада у стадијуму спремања, а спремага једна комисија законодавног тела, великог већа у Ваду пптање је иокренуто једном брошуром А.лександра Херцена, проФесора Физологије на академији у лозани ; у Кантону Берпу борба се води око нредлога, који хоће да протури тамошњи министар просвете Гобат, рођеии Романац из оног дела Јуре у кантону Берну, где се Француски говори. Меродавни кругови, дакле, у ГенФу и Бериу заузети су питањем у највећем

јеку. Али се таласи шире много даље; у једној књизи са 300 и више страна, која је у неколико недеља и друго издање дочекала објављује Раул Ерари војну опом систему, што је у Француској усвојен („Ба ^иезкшп Ди Мт" Рапз код Сег!-а), а као јек разлеже се тешка тужба, коју са обале источногмора из Шлезвиг—Холштиније подиаЈе проФесор Езмарх, славни хирург, у кратким али једрим врстама. Ово питање бидо је за ово десетак година бар за нас Швајцарце легло, где оно, чудновато за оне који са стране гледају, беше покренуто једним реглеманом за швајцарске медецинске испите. Овај реглеман тицао се иснита зредости за универзитет и прописивао је, да се нико не може пустити на медецинске испите, који није такав иснит зрелости полагао. У већању п ирепиркама око тога ја сам имао живог учешћа, и, иризнајем, подлегао сам у борби., поред природних наука, Математичке и знања бар два жива језика тражено је такођегрчки и латински. То беше некако одмах посде Садове, где је, као што је познато, победио учитељ! Поред шкодских управитеља, који у Швајцарској много важниЈу улогу нграју, него ди у другим земљама, а у политици поред гостионичара и адвоката место заузимљу, највише беху нрактични декари, од којих једва ако зна један на стотину читати каквог латпнског писцаи један на хиљаду ако зна читати каквог грчког писца, који бејаху најодсудније устали за кдасичие језике. Шта ће бити с поштовањем декара, ако би рецепт место Кеаре: Азае &еШае. §г. 1 гдасио: узми: ђаводову ноган, гр. 1? По положеном пспиту зредости ја као и сви моји другови унртим класике, који су нам свима за девет иди десет година претурања и рада дотужади, и дам их у бесцење анти95 *