Просветни гласник

810

К Л А С и Ч Н О ОБР АЗОВАЊЕ

квару- 0 места свратило у једну пивницу, те ! тај новац са „славоју" попијемо, и ноштено се извичемо за све поднете муке и невоље. „Карло", рећи ће један стари пријатељ мога оца, варошки лекар и анотекар Вите, који се ту бејаше случајно десио (његова кућа. једна виђена дрвена грађевина још се држи на пијацу у Гисену), „Карло немој викати на латински! Тај језик може ти у потоњој твојој практици који пут и требати. Кад породиље при порођају ударе у јаук и пнску, ја им рекнем: стишајте се госпо! Кад су један пут Могез мпнули, и болови ће па скоро престати! Хоћешли ми веровати, то их за чудо умири!" За велику већину лекара и апотекара латински није ништа друго, него трака од ордена на хаљини, — латински разликује их од обичне светине (»рго&пшп уи1§и8-а"), он их меће на један ступањ више, него што је већина пацијената, на чиј рачун они морају живети и себе издржавати, даје им неку врсту свештеничке светости, а њихове рецепте подиже на ступањ записа, који тим јаче дејствују, што су већма неразумљиви. Тешко томе, ко у те мистерије дирне! У пређашњој Фармацији употребљавано је силоство дестилпсаних вода, које не могоше имати ннкаквог дејства, али даваху комплицираним лекаријама, које су болесници морали гутати, некакав баснословни мирис. Б-г Етлинг, дугогодишњи први асистеит Л.нбигов био је неко време анотекар у Берну. Дође надзорна комисија —неколико старе господе доктора. Све је нађено да је изврсно и у своие реду, док, не лези враже паде ти од некуда на паметједном од ових достојанственика да упита за дестилисане воде. „Ево", рећи ће Етлинг, па одведавши комисију до једног шмрка у дворишту, ухвати шмрк за крај, па онда при сваком потегу вичи : А^иа ШГае! Адиа ги(;ае! Адиа ернаеае! и т. д. На осам дана доцније био је оглашен Етлннг на основу „громопуцателног" извештаја комисије за недостојног, да даље у Берну држи апотеку. Г. Гаул Ерари као даје раније радио у француским школама. Он најтачније иознаје све појединости заплетене машине, па класичком седлу држи се чврсто; а поред тога особито се бавно енглеском литературом и

језиком, док је са немачким мање упознат. Њему се дакле не могу одрећи особине практичног и у једно учевног школског радника а баш то н јест со у очи његовим колегама у Швајцарији романској, који су за то, да по старом остане ; тим је њихово пајбоље оружје из руку избијено. Ерари је тако исто као п они класичким млеком храњен, он је читаво Формално образовање Граматике и Синтаксе латинске и грчке литературе усвојио и прекужио; читаву духовну гнмнастику, о којој се толека чуда причају, не само да је сам прошао, него је и друге на том нослу руководио; па нпак кад то што кажу проФесори природних наука и медецине што Ерари велн то се на ове Беоћане, на ове нове нарваре гледа са сажаљавањем, шта више, још се иде да им се докаже, како су они само за то постали добри Хемичари, Зоолози или Хирурзи, што су у својој младости тепза мењали, тглтш спрезали, или још, може бити граматичка правила, сведена у Фине стихове на памет учили: Код а и е гп Гпша род женски бнва, за остале на ез н ае мушки род имаш! Ове и многе друге не мање лепе стихове не бих ја упамтио, да их писам морао на памет учити, а да их нисам учио, не бих нриродњак постао! Такве ствари имам прилике увек да чујем кад год се упустим у препирку са „граматократима", као што их Езмарх зове. И проФесор Херцен без сумње мораће их слушати кад он тој господи физиолошким разлозима доказује, да се дечије памћење и памћење одраслих не сме оптерећавати стварима, које никаква интереса немају. Да пак граматичка правила са изузецима за децу и младиће могу бити интересни није још ни најзатуцанији школски папа тврдио. Али ту онда долази друга аксиома као тешка батерија: „млади људи треба да се уче радити, а рад није.никакво задовољство. Али рад ипак може ностати зодовољство, кад се за успех рада одржава живо интересовање, али наша школа као да полази од начела, да интересовање мора бити угушено, да би рад своју пуну вредност добио. Ерари стоји сувише једнострано на гледишту Француских установа и метода, тз његови нредлози за немачке прили&о не могу