Просветни гласник

кллснчно о

БРАЗОВАЊЕ

817

битн меро/ авни., алп Немци могу из Фраицуске књиге тако нсто извућн користн, као што су и Французи много ствари од н.их научили. Ерари погађа аргументе граматократа у живац ; он им доказује, да је учење мртвог језика још мање душевна гимнастика, него ли учење живог језика ; да је знање латинског пре шкодљиво него ли корисно знању француског језика; ,за се занимањем са великим људима и иисцима старога века не гајп ии дух пи срце, јер ученици уче само језик, а не да иознају људе и њихова дела, и да се баш доказује бесмислица, кад се каже да се наша данашња цивилизација осиива иа старој, са којом-се она у иотпуној супротпоети налази, не само с погледом на материјалие, него и на етичке и социјалне основе. Да, ови основи нашег читавог културног живота и наша цивилизација у самој ствари иромењени су савршено, и овај процес мењања и нреображавања, који је започео ево више од једнога века, напредује свакнм даном. Човек није у стању да довољно и често понавља ово: граматократи и филолози , који само своје класичне језике и своје грчко-римске сгарине познеју, данас су нецивилисане развалппе минулог доба, које развалине тим пре сасвим дроиадају, што се више истичу да буду господари у царству духова. Ерари има иотпуно право, кад он ово господарење, ову тежњу да се одржи ова „једино сиасавајућа црква класицизма" оглашује за највеће зло у гимназијској настави. Поступа се са свима и сваким онако, као што би ваљалос а изабраном мањином поступати; великој већини утрапили су латински и грчки као да ће сваки бити филолог и гпмназијски наставник. Само из историјског развитка може се схватити околност, да су баш латински и грчки ради мучења омладине изабрани. За што није санскритски због заједнице аријских језика, за што није еврејски због иодрекла светских религија ? Али за ово нма ноиггованих ц веома угледних специјалиста, који су у толико знаменитији, што се за њихову љубав не муче читаве генерације нити се злостављају, док већ близу блесавости ве дотерају. Чудновато! Читаво храшКанство, читав религијски живот цивилизованог зааада оснива се на Старом Завету, наиисаном на еврејском језику, којије завет верним и неверним, осим

маленог броја изабраних, само у ареводима иознат, и ово хришћанство мора се тим задо вољити, да. не учећи алеи, бет, гимсл и т. д усвоји дух ових књига, живот народа од ко јега су оне иотекле,и назоре њихових иисаЦ", док се с дргуге стране објављује за немогуИно да се на исти начин иреводима добије иоГлед у класичну литературу, која нам већ заједни■ чким аријским ио дреклом много ближе стоји. Што се тиче невоља, које прате класичну гимназијску спрему, као што су: увећавање умне кратковидости; опадање способности, којима се ствари и иојави разматрају, истине расветљују, уређују, разговетио представљају и одатле логичпи закључци изводе — у томе се сви иротивннцп слажу. Што све већим и већим природњачко- научним п техничким развитком нашег живота бива све већа провалија изкеђу схватања потреба овога иравца и класичног образовања, што се ова провалија све више шири, тим ће поменуте невоље бити све осетнпје. Већ и сада су оне толико огромне, да већина гимназиста ири прелазу на унпверзитет мора оставпти осам десетина своје мучне тековине из млађаних година да је мутна води носи. Али ако су у овој тачци и сложни, то су и пак далеко од тога, да се у средствима за поиравку сложе. Сви ударају гласом на то да се старијезици заменеживим језицимапо другвм методама. Није лп то ужасно, да наша омладина мора осам и девет година са два мртва језика провести, те да не буде у стању ни једап говорити, нити макар на којемписати, а само да уме на једном за невољу читати? „Колико код вас треба ученику времена да научи жив језик говорити ?" упитам господина Тудикума, управитеља једног најугледнијег ириватног завода не само у ГенФу, него у читавој Швајцарији. „Немачки је најтежи језик", одговориће он. „Кад младић при уласку у мој завод о том језику са свпм никаква нојма нема, то је он за годину дана толико пзмакао да је у стању све читати са сваким се разговараги, и готово без погрешке писати".! — „Врло добро". рећи ћу ја. „А латински"? — »То је нешто друго", рећи ће господин Тудикум. „По што они латински уче да доцније исцит полажу, то би морали иропасти, кад не би никако граматике знали!"