Просветни гласник

историја српских

шкодл у угарској

819

жиде, од којих је једна после два деценија штамиана. Да је било у средиии народа срискога штамиарија, ио свој придици би та а и друге његове књиге изашде у штампи још тада. Од тих његовнх књига напомиње ШаФарик „катихизисБ иди наука Хрпспанска" 1 . Рукопис се надазио до 1828. године у манастиру Мадом Раковцу. Из предговора, за који ШаФирик веди, да је врдо интересантан, види се, да је књижица бида написана 1744. године, а у њој се находе и интересантни податци о тој кодегији. Вредно би бидо , да когод у томе манастпру потражи тај рукопис и да га у пнтересу историје шкода српских саопшти'). Осим тота спомиње ШаФарик. „Оиптомт. плн краткдл скл/.лнијд скдфбмаго хр.лмл р1ЦЂ его н т. д. е .ллгосдокеншмЂ нреоскдфенлго г. КнслрЈонд Плклокнул бпнскочл Блуклго, соупнент. ДТон. Новлкокнуемт. л«тд 1741. Штампан у Венецији 1708 2 ). Још један рукопис његов нашао је ШаФарпк, наиме : „СоунненТе о пронсложден!н склтлго ду,<л не наномињућп ништа више о њему. Је ди Дионисије осим наведених саставајош шта написао био за хшдегиум свој, незна се. Он је у Новом Саду остао до 1746. године, а дотде је по свој прпдици ностојада, ту и духовна кодегија. Је ди и посде постојада, иди је затворена по оддаску његовом, нема података. Те годипе је Дпоносије отишао у Будим за учитеља и проповедиика и због њега су се Будимци врдо завадиди са тадашњим својим дијецезаном, те је због тог пеко време ц црква Будимска затвореиа бида. Но за то га ипак Будимска епархијска скупштина годпне 1749. изабра за свога архијереја, у коме га чину на заузимање Будимских п СентАндријскнх посданика и синод те исте године потврди 3 ). У аутобиограФији Јована Рајића иознатог историка српског, надазимо међу остадим н ову бедешку : »Од 1762 — 1766. занимао сам се наставом кдирина у Новом Саду"*). 11о томе је и за те четири године у Новом Саду постојада богосдовска шкода. Издржавао ју је тадашњп Бачки еиископ Мојсије Путник. 1 ). бнЈапк, §езсћ (1ег 8и<ШаУ18сћеп Н1ега1иг III. 460. 2 ). .Т!н(1еш стр. 466. 3 ). Витиовић спомениди. VII. бр. 43 и 68. 4 ). Гдасаик д1 >уштиа сриске словености к. I. стр. 179.

У Кардовцима се почеше више шкоде да нодижу тек од онога времена када је постао митроподит Павде Ненадовић. За њега Рајић велп: „Оп подожи темељ шкодском Фонду и цредузе бдагохвадно дело да ускрсне давпо погребепе школе словенске и датинске граматике 1 ). Још исте 1740 отвосТио је он шкоду и „под иокровом Богородице" у којој се учида славенска, латинска и немачка граматика. Први наставници те шкоде бејаху: Петар Несторовић, што се погнисивао : „1а1тае дгата^сае е1 ЗуМахеоз та §181ег". Њега спомиње и Рајић, наводећи, да се трудом његовнм дотерадо до риторике. 2 ) Он је доцније ностао Сенатор Будпмски. Осим тога падазимо: Манојла СоФронијевпћа као магистра сдавенске граматике, Стојана Поповића, магистра маде школе, Тодора Поповића катихете, и ђакона Романа, којп се потписивао само и магистер 4 . 3 ) Од 1759 — 1761. биоје наставник те шкоде историк Јован Рајић, којн их је унекодико обиовио, саставивши некоје књиге за ту школу. 4 ) Посдедње године бејашеРајпћ п ректор те кардовачке школе у којој су тада били : 4 ректора, 4 синтаксисте, 7 граматиста, 7 принциппста, 11 мајориста и 14 ападогиста или декдинпста ; свега дакде 47 ученика. Овај епископ нодигао је и здање у коме је карловачка гимназија још и данас смештена. 5 ) Школа та издржавала се из школског Фонда, из кога је на ндате учитеља до смрти ми троподпта Ненадовића издао 48.231 Фор. 6 ) Шкода та бејаше удешена према тадашњим римокатоличким и дутеранским гимназијама, оспм што се у њој учила и славенска граматпка на коју је мецеп њеп много подагао. Уз њу је постојала и богословска шкода за оне којп се спремаху за свештенички чнн, По смрти митроподига Непадовића престаде та виша латинска шкода у Кардовцпма. Ми" троподит Ђорђевић није био ведики пријатељ наука ади су и под њпм у Кардовцима постојада три разреда датпнске школе. Је ли датинска школа постојала и под митроподптом Видаком,о томе не нађосмо података. '| Историја катихизма стр. 29. 2 ). Ј1)111ет сгр. 29. ') Летопис М. С. к 137. св. 1. стр. 49. 4 ) ШаФ хрик ^евсћ <1ег 8и11з1а\' Ш. III. 305. и Летопис књига 50. 5 ) С8ар1оУ1сз). 81ауопјеп II. 231. в ) Др. Милош Рајић, Народни фопдоии стр. 7. (Наставиће се)