Просветни гласник

820

0 КОМћтАМА

0 КОМЕТАМА од ЈШЗ. 5-Камена Г1РЕВЕО 8ДРАВКО РАЈКОВИЋ

(Н а с т V На ирвом месту сусрећемо се с једним сдавним именом, са Њутном. Да би протумачио Формацију репова, Њутн аретаоставља да је сунце окружено једном атмосФером која се иростире до на ону страну планетарпог света, да комете до ње допиру, да се пара најмање густине коју садржавају њихове ореоле подиже у опозицији сунцу (као што то чине хидроген и бадонп у земној а'ЈмесФери, да и;з тога произлази једна неирекидна струја, један ток (као кад дим излази из комина једног стеамера), да се та струја иовија унутра на нсти начин у оиозицији кретању звезде, на послетку да те материјадне еманације осветљене сунцем, постају видне и ираве превијене репове пданета. Иосде таквог тумачења ми не би ништа више жедеди, кад би само у истини постојада та сунчана атмосФера; али то не може бити, јер да је она одиста тако густа и тако далеко расирострта, могла би уставити кретање звезда као што земна атмосФера зауставља кретање бодида (метеорско камење). Иосле Њутна, Кардан тврди да реиови никако и не постоје и да су они само иривидни ; он иретиостављ а да комета и њена магла преламају сунчане зракове као какво сочиво и дају им подожај једног конуса који осветљава космичке честице и чини их видљивнм, као кад каква напрасна едектрична светлост обележи свој иут кроз ваздух осветливши (илуминнрајући) атмоСФерски прах. Та хипотеза, обновљена Гергоном, не објашњава ни кривину репа, ни појединости његовог развитка. Одбер иретиоставља да су комета п сунце електризовани и да репулзија (одбијање) Флуида истог имена одузима комети њене лаке делове. Бесел иретиоставља егзистенцију поларитета но не труди се ни мало да им опре-

а в а к) дели извор. Тиндад иретиоставља да кометарне материје имају ФОСФорцептно својство као питрат амила. Ми се устављамо после неколиких напомена, довољно намје што смо у тим иобројавањнма иоказали да су сва та објашњења само хипотезе; но има једна на којој ћемо се мало задржати због њене оригинадности; њу смо добиди од ШведоФа, руског нроФесора на Одеском универзитегу. Да би се разумела, ми ћемо поменути да, ако бп се усколебада вода на једној тачки, начиниће се округдине на њеној површини, — то су таласи којн се шире, — и ако каква лађа прође, округлине образоване нредњим делом лађе на различитим тачкама пута комбинују се да би дале два ираволннејна таласакоји прателађуна њеном крају, на аронди. Тај је појав у опште свакоме позиат, њега можемо јасно видети иза патке кад ова плива по мирној површини каквог језера. Иретпоставимо сад да је пут који је учинила та лађа или та патка крив, као пут кометип; један од тих таласа, онај који је у унутрашњости орбита, ишчезнуће и биће замењен једним бурним иокретом који нредставља доста добро ореолу главе ; други биће крив и представиће положај и изглед репа једне комете. Сваки ће моћи да учинн опит на обали иди крају какве баре покрећући воду у круг крајем каквог штана, или у каквој великој равној чиннји каквим шиљком. Због те аналогије у Формама, ШведоФ дозсољава истоветност узрока, он иретаоставља да простор садржава доста малих космичких тела да би се она у сваком тренутку сукобљавала са кометом, да из тога произлазн судар, експлозија, и вали који се шире с места на место, и да сукоб тих вада ствара, као на води, талас који мало час описасмо, светлосни талас који нас принуђава да верујемо да истина постоји реп, ма да он никако не ностоји и само је једпа привидност.