Просветни гласник

866

се за^убе коју стопу у земљу. Није дакде само земља осуђена да трпи сударе, сноси их а ваздух: тако исто, она се сама и не загрева, него и ваздух. Месец, који је тако близу пас, из .1ожеп је судару са истим пдпваћим масама и бомбардању на шта смо ми оеуђени ; могдо би се веровати да су последице једнаке, но то није у истини: впдећемо да су оне суштаствено различите. Месец је мртва звезда, без воде, без ваздуха, без становнпка ; аегов је изглед жадостан и пуст: он нам показује увек једну исту страну, друга ће нам остата за навек непозната ; он се загрева нрекомерно за време дугих дана, двадесет осам путих дужи пего наши, и доспева до хладне границе за време поћи н истог трајања; он нема никаввих плашшских данаца. он има један специјадаи обдик који нпшта није поккарило, који кретање иди ток вода није нреиначио ни покрио он пма једну девичку иовргапну која чува вечпто белеге од удара нанесенпх му, као што гвоздени нишан чува белеге од удара кургаума. Његова је историја исписана па његовом дпцу. Они којв га први пут посматрају кроз телескопе јако ће се дивити ; угледаће се једно необпчно позорје које светујемо свакоме а које се по врло ниској цени може уживати код скромних вудгаризатора који намештају у вече своје дурбине у Једисејскнм Пољима, у Паризу. Прво ће се вадети велики тамни простори на дпу равни, заокруженог облика, са узднгнутим окрајцима, што називају мора, ма да немају ниједне каии воде: Море Нектара, Море Дебрине, Море Мира. Море Еиша, и тд.; она додазе једно за другим као да би тим образовада један екваторијалнп појас. Око њих површина је одвећ измучена, цела је покривена ведиким • цирковима идп потпуно округдим кратерима чији се крајевп подижу у благој коси споља а издубљују се одвесно унутра ; дно је равно дубоко, то су јаме, по готову бунари. Дали су им пмена ведиких астронома Коперника, Декарта, Аристота. Пдатона, Тихо, птд., Не могу се именовата сви, јер их има иљаде сваке величине. од 60 калометара до некодико метара, до неколпко јама једва видљцвих, пајдубље имају 5,000 метара гато је реље® Мс н-Бдана. Но цеда иовршппа није тако исто бо-

гата кратерима; виши део има их мало, нижа, доња подовнна прорешетана је њима ; они су растурени, помешани, један изнад другог и тцдетени без реда. Исгттујући их добро, сазнасмо, да не припадају сви једпом добу, да је, често, последњи издишут над дном који већ имађагае старих, и у сред тог простора, оддикује се као најзнатнији од свпју. Тихо, и то не због тога што је он најшпри иди иајдубљи, пего штоје он цептар бриљаптних бразда које од њега полазе и одстунају или се удаљавају као меридијани обедежени наједној СФери којп се удаљавају од пола. То нису никако нукотине иди подожени дедови, него су то динпје сјајније од дна, ко.је предазе окодне кратерене мешајући се с њима, нпти номрачене или уништене од њих, а коЈе се пружају све до четвртине месечеве површине. Посматрајући их добро, ми бн видеди даје оно оншти карактер који се надази и око Еоперника и свију ведиких кратера, нремда с мање јасноће. Изгдеда да некаква унутарња сида причињава расцен површиие гонећи је изпутра на иоље као што се разбије каменом прозор око једне тачке коју је ударио, Очевидно је да су се ти кратери образовади у идентичннм околностима које су се понављаде много пута у поступним епохама, са неједнаком јачином, и да имјеизвор акцпја спла које потичу из њиховог центра. Два пачпна има, само два дакле, са којима се могу протумачитп : иди та дејствује из унутарњости месеца, идп она долазн споља; таква нам је нретпоставка о томе. Ако дозволимо да та сида потиче из унутарњости, онда су то вулкани нодобни нашима ; одиста, тако се у опште мисди. и на први погдед изгледа да то мишљење не може бити никако спорно ; има једна околност која даје важностп томе мишљењу, а на име што се у опште впди, у сред самог кратера, по какав брежуљак каткад узвпшен на 1,500 метара, као што се види конус Везува у сред Соме. Но гдедајући из близа, ми ћемо наћи да се то мишљење не може усвојити. Одиста наћи ћемо суштаствених разлика између кратера месечевпх и вулкана у Итадијп иди Авернн. У овима, центрадни конус показује потпуну иравидост, што додази од поновљеног падања пепела иди згара пз његове